Исповест оца Елме Ђусинац: Моје дете као да је мртво!

elma_620x0

– Осећамо се исто као да су нам јавили да су је нашли мртву. Исто. Од бруке и срамоте смо занемели.

 

Не знам како ћемо ово преживети и шта смо богу згрешили да се деси да наше дивно дете постане залуђеница која би да ратује и убија људе, ми је томе нисмо учили – овако за „Ало!“ говори Бећир Ђушинац, отац српске држављанке Елме, која је ухапшена у среду у Босни због сумње да је повезана с терористима ИСИС-а. Како каже, вест о њеном хапшењу и тврдње да је планирала да са супругом отпутује на ратиште у Сирију су њега и супругу шокирале толико да на престају да плачу.

– Ми смо овде у Бошњачкој махали у Косовској Митровици угледна породица, једна од најугледнијих. Одгајили смо нормалну децу. Поштену, вредну, радну, а десио нам се овај хорор – прича нам отац.
Са сазнањем о Елмином хапшењу, у среду, све је кулминирало, али ћерка им је муке задала још у фебруару, када се удала, побегла од куће и због супруга постала џихадискиња. До тада је, тврде, била дете за пример.

– Целог живота је била одлична ученица, облачила се нормално, модерно. Били смо веома поносни на њу. Студирала је немачки, била је прва година и одлично јој је ишло, а онда је побегла од куће – кроз сузе прича Бећир.

Према његовим речима, свог садашњег супруга, вехабију Енеса Мешића, упознала је преко Фејсбука. Два дана се дописивала са њим, а онда је одлучила да оде од куће и пресели се код њега у Босну.

– Испрао јој је мозак, али буквално, за два дана дописивања. Ко зна шта јој је причао, обећавао и у шта је уверио, али је успео да је повуче. Знала је да ми не бисмо дозволили да се уда за њега, па је зато побегла – прича Бећир, додајући да тај дан никада неће заборавити.

Обрезивао бившу жену О Енесу Мешићу, Елмином супругу, медији су писали и 2013, када је отворена истрага о застрашујућем случају насиља над његовом тада 22-годишњом супругом Амелом. Према информацијама босанских медија, по живот опасне повреде гениталија, какве ни најискуснији лекари у сарајевској клиници за гинекологију до тада нису видели, несрећној жени нанео је њен муж, и то при покушају обрезивања.

– Вратио сам се с посла и видео да је нема. Покушао сам да је зовем на мобилни, али није била доступна. Уплашио сам се да јој се нешто страшно десило, јер она се увек јављала и увек сам знао где је и шта ради. Тако уплашен, одмах сам позвао полицију, молио их да затворе границе, да ми нађу дете. Онда су ме позвали и рекли да су је нашли на граници са БиХ и да им је рекла да је тамо пошла да се уда. Преклињао сам их да је зауставе док ја не стигнем и не разговарам са њом, рекао сам да она нема ни дечка, али су ми одговорили да је то немогуће јер је одрасла особа и није учинила никакво кривично дело да би је задржали на граници – присећа се он.

Како каже, након тога Елма им се неко време није јављала, а онда их је позвала да дођу да је посете.
– Отишли смо код ње и доживели шок. Била је покривена, потпуно. То није више било оно наше дете, нисам је препознао, ни физички, а нисам ни разумео оно што је говорила. А њен супруг, за кога нисам знао ни ко је, ни шта је, а камоли да је вехабија и да је хапшен због везе са тероризмом, од старта ми се није допао. Они су се врло чудно понашали, али ја тада нисам могао ни да претпоставим колико су дубоко упали у те њихове воде – уз уздахе прича Бећир, питајући се шта је богу згрешио да га тако кажњава…

– Ја сам добар човек, никад никога нисам повредио. Децу сам тако васпитао, имам још једну ћерку и два сина, таква је била и моја Елма. Никада нисам подржавао никакве исламисте, џихадисте, никад нисам био за тероризам нити је за то био било ко у нашој фамилији. Највећи смо противници тога – каже он.

Додаје да без обзира на то што полиција верује да је његова ћерка веома опасна, не мисли да би била у стању било кога да повреди и убије.

 

– Нико је не зна у душу као ја. Преобратио је њу тај муж, који је, ето, на крају издао, испрао јој мозак лудостима, али ја верујем да је све то само њена прича, да је на речима она терориста и бомбаш самоубица, али она не би могла стварно да направи тако нешто, не би она била у стању, у то сам сигуран – покушавајући да утеши сам себе завршава наш саговорник.

АЛО