СВЕ СЕ ОКРЕЋЕ! Због швајцараца сада банкари у проблему!

Пољске банке морају да рачунају с губицима због кредита у швајцарским францима. Судови, наиме, све чешће пресуђују у корист дужника.

Неки клијенти уопште не морају да плаћају камате већ само да врате главницу.

Овако или слично одиграло се на стотине хиљада прича у земљама источне и југоисточне Европе. Нешто пре избијања финансијске кризе 2008, Барбара и Пјотр Хусијев су хипотекарним кредитом у швајцарским францима купили дуго прижељкивани стан у предграђу Варшаве. Њихов 14-годишњи син коначно је добио своју собу, курс франка био је стабилан и Хусијеви, обоје службеници у једној фирми за обезбеђење, зарађивали су довољно за отплату кредита. Месечна рата износила је око 500 швајцарских франака.

А онда је дошла финансијска криза. Швајцарски франак веома је поскупео. Стан од 57 квадратних метара постао је ноћна мора. За пар месеци Хусијеви су живели испод егзистенцијалног минимума – а онда је отац породице извршио самоубиство.

Неуспешна борба с банкама

Удовица је покушала да промени услове кредита. „Као некаква просјакиња покушавала сам поново да преговарам о уговору“, прича Барбара Хусијев. Није успела. Након неког времена, нашла је нови посао па је могла да плаћа месечну рату кредита од око 500 швајцарских франака. Али након што је 2015. курс швајцарског франка ослобођен везаности за евро, он је, у односу на пољске злоте поново почео да расте. Онај ко је зарађивао у пољској валути, а морао да враћа кредит у швајцарцима, плаћао је двоструко. Тако су Хусијеви годинама враћали кредит, а да се притом њихов дуг није смањивао.

У Пољској која има око 39 милиона становника, тиме је погођено око 700.000 грађана. Али и у другим земљама источне и југоисточне Европе, кредити у швајцарским францима били су популарни. Тако је у Хрватској са око 4,2 милиона становника, око 60.000 људи узело кредите у швајцарцима. Непосредно пре избора 2015, тадашња влада попустила је под притиском грађана и донела закон о присилној конверзији кредита из швајцарских франака у хрватске куне. За банке које су готово без изузетка у страном власништву, то је био велик губитак. Оне се до данас опиру томе тако да спровођење конверзије иде веома споро.

„Преварени смо“

И у Пољској је актуелни председник Андржеј Дуда, у кампањи за председничке изборе 2015, кредите у швајцарским францима прогласио за свој задатак. Ако победи – најављивао је конверзију кредита у пољску валуту. Али када је преузео дужност није могао да испуни обећање. Сада се Дуда у једном телевизијском интервјуу извинио због неиспуњеног обећања.

„Преварили су нас. Прво су нас банке изиграле, а сада и председник“, каже Павел Ногал из удружења „Стоп неправди банака“. Он и бројне друге „жртве франка“ већ годинама се боре за праведну расподелу терета кредита. На интернет-страницама удружења могу да се прочитају стотине примјера који би требало да охрабре погођене.

С обзиром на то да пољски политичари нису помогли, бројне жртве удружиле су се у удружења и групе грађана за подношење тужби. У међувремену су судови у више стотина случајева одлучили у њихову корист и „кориговали“ постојеће уговоре. У неким случајевима су наредили ново израчунање камата, јер су сматрали да прорачун није довољно јасан, а у неким су критиковали банке због тога што су на клијенте с мало капитала у потпуности свалили ризик кредита. Неки кредити поново су обрачунати.

Пресуде као прекретница

Недавно су судови отишли и корак даље и донели пресудну одлуку: уместо поправљања појединих тачака, читави кредитни уговори проглашени су ништавним. Конкретно, одлучено је да се код такозваног кредита у швајцарским францима ради о „бескаматној позајмици у злотама, а не о каматним кредитима у швајцарској валути“. Како се наводи у образложењу те пресуде, она је донета јер банке нису клијентима исплаћивале швајцарске франке. За једну жену то конкретно значи да само мора да врати новац исплаћен у злотима и то без камата јер су оне, наводи се у пресуди, обрачунате „према нејасним параметрима“ и јер уговор о кредиту садржи недопустиве одредбе.

Тај правни закључак у међувремену су преузеле две важне инстанце: омбудсман за финансије и омбудсман за потрошаче. То је пресудно за позитиван заокрет, сматра Барбара Хусијев, која је у међувремену активна и у удружењу „Стоп неправди банака“. Гледиште омбудсмана није обавезујуће за правосуђе, али оно не може једноставно да га игнорише.

Стручњаци полазе од тога да ће два случаја у којима су кредитни уговори проглашени ништавним, све више правника преузимати као меродавне. Тако мисли и Томаж Конијечни, адвокат из Познања, који је већ добио више судских поступака против банака у случајевима кредита у францима. Његове колеге управо су покренуле једну групну тужбу са више од 4.000 погођених особа. „2016. је била добра година, нове пресуде уливају наду“, каже Конијечни за ДW.

Банке губе и прихватају

Ако тужба буде успешна кроз све инстанце, банкама се лоше пише. Неке се очигледно већ припремају за такав исход – рецимо „мБанк“, која 70 одсто припада немачкој Комерцбанци. Она је дала веома пуно кредита уз проблематичне услове, али се држи опуштено. Портпарол те банке Кржиштоф Олсзевски за ДW каже да „мБанк поштује судске одлуке. „Само око четири одсто наших клијената има проблема с враћањем кредита“, додаје портпарол банке.

Ако превлада овакво судско тумачење, вероватно ће много више клијената захтевати ново обрачунавање њихових кредита. Сваки четврти хипотекарни кредит у Пољској тренутно је у швајцарским францима – само је у Аустрији више таквих кредита. С обзиром на то да је укупна вредност тих кредита око 34 милијарде евра, то би банке могло скупо да кошта.

(Дојче веле)