НАЦИОНАЛИСТ: Има ли простора за патриоте?

Једно од базичних начела демократског политичког система и елементарних принципа модерне политике уопште, је равноправна могућност за учешће различитих политичких актера у политичкој арени. Ипак, у недовољно развијеним системима са слабим институцијама и демократском традицијом која није за понос, неретко се користе различити механизми како би се простор за политичку конкуренцију у што већој мери ограничио.

То се може приписати жару борбе све док она не нарушава елементарна уставна начела демократског обликовања воље грађана. Право да се бира које су људи прихватили као неотуђиви и подразумевајући део својих живота, често у сенку баца право да се буде биран, које није ништа мање важно и представља део нераздвојиве целине демократског бића једног друштва. Упркос увреженом мишљењу, највеће жртве демократских недостатака српског политичког система су патриотске организације и десно оријентисане политичке странке. Изражавање супротних ставова од деценијама брижљиво креираног лажног наратива о Сребреници, супротстављање ставовима који за све негативне догађаје у непосредном окружењу криве искључиво српски народ и званични Београд, као и саплитања у зачетку сваког покушаја да се традиционалне вредности ставе у први план, наилазили су на отпор постпетооктобарских елита, а често и отворену репресију.

У Србији се право да се буде биран у време владавине Демократске странке и њених сателита сатирало у самом корену – немогућности организација националне оријентације да уопште делују у јавности методама рада дозвољеним Уставом и законима. Промена власти донела је и промену метода деловања. Подршка потезима актуелне власти који су недвосмислено у националном интересу такође је дошла на удар, вешто креираном манипулацијом и коришћењем личних квалификација усмереним ка онима који се одваже да бескомпромисно бране свој став. Ипак, најперфиднији начин је коришћење неадекватних поређења и довођење појава које немају ништа заједничко у исту или сличну раван емоционалном манипулацијом. Тако се у политичке сврхе користе болесна деца, најсиромашнији слојеви грађана који себи не могу да приуште ни основне ствари, као и остале социјално угрожене категорије.

Циљ најпре физичког спречавања патриотских организација да искажу свој став, у време када су били унутрашњи непријатељи власти, а у данашње време вештим психолошким операцијама и манипулацијама најчешће невидљивим оку површног посматрача, јесте вештачко одржавање монопола на политичку мисао либералног „круга Двојке“. Навнодна неорганизованост патриотског дела политичког спектра у Србији и њихов наводни екстремизам без икаквих изузетака, чинили су дуги низ година изговор управо у том смеру. Показало се да је патриотском спектру потребно само мало простора како би испољио своје ставове на које има пуно демократско право, и у оквиру Устава и закона ове земље конкурисао својим неистомишљеницима.

Отворенији простор за наступ патриотских организација и политичких странака није никакав „уплив екстремизма“ како то упорно желе да представе поједини медији на иностраном платном списку. Он представља омогућавање елементарног политичког права гарантованог Уставом и многим међународним документима, и по томе се не разликује од највећег броја земаља света. Оних земаља из којих стиже подршка у складу са геостратешким интересима њихових влада, а не владавином права и правном државом, како то њихови медији упорно желе да прикажу.

Иван Ристић

nacionalist.rs