СРБИ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛИ: Без њих војска САД никад не би постала најмоћнију сила на свету!

Ово су неки од најуспешнији Срба који су добили високе чинове у Америци. Најпознатији српски официр у Америци био је адмирал Стеван Мандарић, потомак наших исељеника из Лике и Славоније. У америчкој армији било је више од 60.000 војника и 2.000 официра српског порекла

Многи од њих ушли су у анале америчке војске, а у наставку можете прочитати више о генералима српског порекла.

Стеван Мандарић

Најпознатији српски официр у Америци био је адмирал Стеван Мандарић, потомак наших исељеника из Лике и Славоније. Са 14 година прикључио се Националној гарди, где је три године касније постао наредник.

Заковић чувао Кенедија
Поред војних лица, требало би споменути и Реја Заковића, пензионисаног надзорног и специјалног агента тајне службе САД, који је чувао многе америчке председнике од Џона Кенедија па надаље.
Агент америчке тајне службе и војни контраобавештајац је био и Џералд Петијевић, који је данас у Америци писац изузетно популарних романа. С друге стране, његов највероватније рођак Џон Петијевић је 30 година служио у лосанђелеској војној полицији, за шта је одликован.

Предратну службу почео је на разарачу и крстарици, а потом летео на авиону ВФ-72. Учествовао је у бици на Гилберт острвима 1943, а затим командовао групом авиона носача у акцији бомбардовања Маршалских Острва.
Новембра 1944. био је командант групе авиона ЦАГ-94, а затим водио бомбардовање јапанских острва Хокаида, Шикокуа и Хоншуа.
ПУТИН ПОБЕДИО У ТРЕЋЕМ СВЕТСКОМ РАТУ БЕЗ ИЈЕДНОГ МЕТКА: Вашингтон нокаутиран, нико у САД није очекивао да то Москва може да уради!

За заслуге у Другом светском рату добио је две медаље „Ер медал и орден „Дистингвишд флајинг крос“. После рата био је у Палестини, у оквиру мировне мисије УН, а потом је командовао бомбардовањем Северне Кореје.
Средином педесетих постао је командант посаде на броду истраживача Антарктика адмирала Ричарда Бирда, у операцији „Дипфриз“, највећем поларном истраживању свих времена.
Пензионисао се у чину контраадмирала 1959. после чега је први пут отпутовао у Југославију. Припремио је серију чланака о Антарктику, који су објављени у „Илустрованој политици“.
Као пензионер је у америчкој престоници основао српску Цркву Свети Лука. Преминуо је 2001. године.

Џон Бештић

Генерал Џон Бештић је рођен у Фаргу 1915. године. После Универзитета Минесота, дипломирао је на Војној академији САД и завршио Генералштабну школу. Радио је као пилот и војни обавештајац Ратне авијације (1941).

Ратовао је од Нове Гвинеје, преко Филипина, до Јапана. После рата био је командант у Команди стратешке авијације и ширио мрежу комуникација на читав свет. Године 1958. прекомандован је у заменика начелника Штаба електорнских комуникација.

У јулу 1967. године постао је командант Аир Форце за систем командовања. Добитник је Легије части за ратне заслуге и још десетак медаља и ордења.

Генерал Карамарковић

Генерал Карамарковић је рођен у Рочестеру 1928. Служио је у Њу Џерзију, Њујорку, Калифорнији, Северној Каролини, на Атлантику и Тихом океану и у Вирџинији.

Пензионисан је као начелник Управе за безбедност војних транспорта у Вирџинији. Годину дана млађи генерал Мел Војводић из Тексаса дипломирао је на Војној академији (1950).

pixabay.com

Завршио је Официрску школу у Алабами и Ратну националну академију у Вашингтону. Служио је у војним базама у Невади, Џорџији и Алабами. Као пилот Војске САД, до 1983. учествовао је у тајним операцијама изнад СССР-а, Јужне Кореје, Кине и Северног Вијетнама.

Био је генерал-мајор Војног ваздухопловства САД и ЦИА. Носилац је ордена Легије части и Летачког крста.

Тереза Ђурић

Тереза Ђурић има само 54 године и чин бригадног генерала. Пензионисана је 2013. године с функције заменика директора Канцеларије подсекретара за одбрану САД.

Завршила је четири престижна факултета за одбрану и безбедност и програм за више руководиоце у сектору националне и међународне безбедности на Харварду.

Радила је у Команди ратног ваздухопловства САД као директор Одсека за тајне операције. Била је на служби на Хавајима, у Вијетнаму и Ираку. Генерал је постала 2008.

Крис Дивић

Генерал Крис Дивић је 1934. годиште. Дипломирао је на Универзитету Канзас и завршио обуку за војног пилота у бази АиР Форце у Тексасу.
Именован је за команданта Војне базе Лацкланд (1977), за команданта 47. летачке групе за обуку у бази Лаугхлин и за начелника Штаба за обуку у бази Рандолф.

Рудолф Остовић

Рудолф Остовић је са 35 година био најмлађи генерал Војске САД. Завршио је Војни ратни колеџ и Командно-штабни колеџ морнарице САД. Дипломирао је националну безбедност на Јохн Ф. Кеннедy Сцхоол оф Говернмент, на Универзитету Харвард.

Ратовао је у Вијетнаму. Био је начелник Команде за стратешке планове и војне односе на Пацифику (1988), начелник Штаба војне доктрине, командант Ваздухопловног центра „Форт Ракер“ у Алабами (1989-1991) и заменик начелника Генералштаба у Пентагону.
Као пензионер, био је саветник државног секретара за одбрану Колина Пауела.

Гари Батинић

Генерал Гари Батинић је рођен 1953. у Минесоти. Завршио је Ваздухопловни колеџ (1985), националну безбедност на Харварду и међународне односе на Универзитету „Џорџ Вашингтон“.

Радио је ка инструктор војних пилота (1978-1987) и командант ексадрона у Јути. Начелник је у Пентагону за мобилизацију ваздухопловних снага у резервном саставу од 70.000 људи.
Добитник је Легије части за војне заслуге, медаље са четири храстова листа и бронзане медаље за борбу против тероризма.
Они су стварали војску САД

Осим Тесле, Пупина и других, у историју Сједињених Америчких Држава златним словима су уписана имена српских војника који су у, по многима најмоћнијој армији на свету, били генерали, адмирали, пуковници, пилоти, хероји и носиоци највиших државних одликовања.

Један од српских досељеника и учесник Првог српског устанка који ће заувек остати у америчким аналима био је Ђорђе Шагић или Ђорџ Фишер (1795-1873). Као један од вођа тексашке револуције и највише рангираних масона, помогао је код полагања обелиска посвећеног првом америчком председнику Џоржду Вашингтону у главном граду САД.

Мандушић сам против свих
Медаљу части у Првом светском рату добио је и пуковник Џејк Алекс Мандушић, Алекса Мандушић (1887 -1959) или „Биг Џејк“, рођен у Призрену. Као водник у 33. пешадијској дивизији америчке војске у критичном делу акције, када су сви официри страдали, преузео је команду и кренуо напред. Бајонетом је убио петорицу, а када му се он сломио, користио је кундак пушке и сам заробио 15 непријатељских војника.
По њему се данас зове објекат америчке војске за тренинг са бајонетима у Форт Ноксу у Кентакију.

Незабораван је и амерички пуковник и маринац Мичел Пејџ или Михајло Пејић (1918-2003), рођен у Пенсилванији у породици српских досељеника из Војне крајине. Решење о додели медаље части, као највећег војног признања, потписао му је лично председник САД Френклин Делано Рузвелт због исказаног јунаштва на пацифичком ратишту у бици за Гвадалканал 25. октобра 1942. године.

Наиме, Пејџ је остао једини преживели маринац у нападу Јапанаца на узвишење према аеродрому Хендерсон филд.
Како би створио утисак да амерички положај није остао без одбране, Пејић је сву ноћ наизменично пуцао из четири тешка митраљеза. У једном тренутку је изашао из рова носећи митраљез и натерао Јапанце у бег. Касније је добио и престижни орден поморске легије Валоза и пурпурно срце, а одликован је и у Корејском рату.

Како би створио утисак да амерички положај није остао без одбране, Пејић је сву ноћ наизменично пуцао из четири тешка митраљеза. У једном тренутку је изашао из рова носећи митраљез и натерао Јапанце у бег. Касније је добио и престижни орден поморске легије Валоза и пурпурно срце, а одликован је и у Корејском рату.

Колико је био важан за Амере говори податак да је по његовом лику 1998. године направљена једна од најпопуларнијих играчака икада продаваних у америчким радњама, а остаће упамћено и да је Михајло у својој кухињи увек држао слику „Бој на Косову“.

Међу одликованима медаљом части у Првом светском рату био је и Раде Грба Грбић и то у америчкој морнарици, а Луис Чукела је био први у историји САД који је у истом периоду добио две такве медаље (армијску и морнаричку). Иначе, Чукела је био носилац и највиших војничких признања Југославије, Белгије и Француске.

Капетан Ленс Питер Шијан, односно Лазар Шијан (1942-1968), био је такође носилац медаље части. Он је свој живот изгубио као пилот обореног фантома Ф-4 у ханојском логору у Вијетнаму, а његова слика се налази у Меморијалу америчко-српских ратних ветерана у Милвокију и посебној соби Академије америчког ратног ваздухопловства у Колорадо Спрингсу, јер је Ленс био први одликовани дипломац ове школе медаљом части од стране америчког председника Џералда Форда.

Stevan Dedijer iz Sarajeva, brat poznatijeg Vladimira i akademik koji je diplomirao fiziku na Prinstonu, bio je američki padobranac tokom Drugog svetskog rata i član OSS-a, preteče agencije CIA

Поред тога, америчко ваздухопловство сваке године својим најбољим припадницима додељује престижну награду Ленс Шијан, а по њему име носе једна школа и парк у Милвокију те улица у америчкој ваздухопловној бази Вајтман у Мисурију.

Одликовани пилот у Другом светском рату је био и Виц Виктор Лумовић, пореклом из Црне Горе. Он је радио и као инструктор на авионима Б-17, Б-24, Б-25 и Б-29 те служио за ЦИА и НАТО као један од шефова контраобавештајне службе у Јужној Европи. Летео је у 65 борбених мисија у Вијетнаму и Лаосу.

Обавештајци и генерали

Стеван Дедијер из Сарајева, брат познатијег Владимира и академик који је дипломирао физику на Принстону, био је амерички падобранац током Другог светског рата и члан ОСС-а, претече агенције ЦИА. Године 1945. добио је специјално допуштење генерала Ајзенхаура да се врати у Југославију.

Капетан америчке војске Џорџ С. Мусулин био је задужен за спасавање 500 америчких пилота у мисији Хелијард у Другом светском рату (ДСР). У томе су учествовали мајор Дорџ Вујновић, шеф ОСС-а у Барију, капетани ОСС-а Џозеф Веселиновић, Ник Лалић, Михајло Мајк Пауновић, који је завршио Краљевску југословенску војну академију, поручник Џон Миодраговић и други.

AP photo

Војна историја САД памти и Рудија Остовића, генерал-мајора америчке војске са две звездице (Руди Остовић ИИИ је постао најмлађи генерал мајор у америчкој армији са две звездице), Мела Мелета Војводића (1929-2003), вишеструко одликованог генерала ваздухопловства од стране америчке војске и агенције ЦИА, Еда Радковића, који је водио обавештајну службу америчког ваздухопловства у Европи, затим бригадног генерала америчких маринаца Дорџа Карамарковића и адмирала у америчкој морнарици Стевана Мандарића. Верн Пупић је био тест-пилот америчког ваздухопловства пре Другог светског рата у авиону ДЦ-3, а Дон Дапчевић пуковник.

Михајло Пејић једобио и престижни орден поморске легије Валоза и пурпурно срце, а одликован је и у Корејском рату. Колико је био важан за Амере говори податак да је по његовом лику 1998. направљена једна од најпопуларнијих играчака у америци, а остаће упамћено и да је Михајло у својој кухињи увек држао слику „Бој на Косову“

Занимљиво, Вељко Гашић је био један од главних особа одговорних за прављење авиона Б-2, а био је и извршни потпредседник Нортропа, једне од највећих светских компанија за прављење оружја. Такође, Дејвид Вуић је био кључна личност за односе с јавношћу компаније Роквел Колинс и радио је на авионима Ф-111, Минутмен ИИ ракетама, Поларис/Посејдон системима за навођење ракета те авионском систему Марк ИИ.

Од активних војних лица српског порекла, вреди споменути и вишеструко одликовану Терезу А. Х. Ђурић, која од 1983. године служи у америчкој авијацији. Године 2008. постала је бригадни генерал и сада ради у Пентагону, где је задужена и за стратешко планирање свемирског одбрамбеног програма САД.

Иначе, Ђурићева је учествовала у операцијама у Ираку и Авганистану, а служила је у југозападној Азији, јужној Аустралији, на Хавајима и у америчким државама Колорадо, Алабама, Тексас, Калифорнија, Пенсилванија.

AP photo

Поред Терезе, бригадни генерал је постао и Гари М. Батинић из Минесоте. У војничкој каријери радио је у чувеној ваздухопловној бази Ленгли у Вирџинији и Хилл у Јути, а према најсвежијим информацијама, налази се у југозападној Азији у централној команди америчких ваздухопловних снага. Батинић је пуковник постао 2003. године, бригадни генерал 2008. а генерал-мајор 2012. Као и Шијан, завршио је ваздухопловну академију у Колорадо Спрингсу и друге престижне школе. Вишеструко је одликован има више од 4.400 сати летења у авионима Т-38 и Ф-16.

Три пурпурна срца за Вулетића

Од познатих војника српских корена у армији САД важно је поменут мајора Милана Арбутину, који је примио највише награде америчког ваздухопловства. Ника Степановића, пуковника ОСС-а у Другом светском рату, амерички председник Ајзенхауер је касније именовао као једног од представника САД у Уједињеним нацијама. Медаљу части су у Првом светском рату добили и Милтон П. Алексић, наредник Џејмс Мештровић и Џон В. Миник у ДСР. Луис Комненић је добио пурпурно срце за заслуге на пацифичком ратишту.
Мило Косановић је носилац сребрне звезде, а Мајкл Мич Вулетић поред тога добио и три пупрурна срца као падобранац током Другог светског рата. У Вијетнаму се истакао пилот Буч Верић

informer.rs