Значај јавних инвестиција: Најновије руско искуство

Нема сумње да је повећање јавних инвестиција изузетна, штавише и најбоља могућа, антирецесиона мера економске политике. Разуме се, под условом да се јавне инвестиције ефикасно спроводе и промишљено усмеравају. Уосталом у противном се и не ради о инвестирању већ о траћењу новца пореских обвезника.

Од Сибира до Крима

Да је тачно оно што је речено о антирецесионом карактеру продуктивних инвестиција показује нам најновије искуство Руске федерације. У тој земљи је у току реализација два велика, штавише мега пројекта. Први је изградња колосалног система гасовода названог „Снага Сибира“. Другу грандиозну инвестицију представља спајање Кримског полуострва са остатком Русије.

Да кренемо од „Снаге Сибира“. У питању је систем цевовода који треба да обезбеди дугорочно снабдевање највећег азијског „тигра“ Кине руским гасом. Његов капацитет је преко 40 милијарди кубних метара гаса годишње, а дужина магистралног тога око 4 хиљаде километара.

Што се цене тиче она ће вероватно достићи 20 милијарди долара док је планирано да пројекат буде завршен 2021. Инвеститор је компанија „Гаспром“ у већинском државном власништву. Ту се у ужем смислу не ради о јавним инвестицијама, али, ако скинемо амбалажу и посматрамо суштину, ствари се на то своде.

Други пројект је у класичном смислу у домену јавних инвестиција. Ради се о  мосту преко Керчког залива, који ће повезати полуострво Крим – раздвојено од остатка Русије украјинском територијом – са Таманским полуострвом Краснодарског краја Руске федерације (Северни Кавказ). Пројекат има како економски тако и геополитички значај.

Мост је комбинованог карактера: железничко-аутомобилски, а у потпуности треба да буде завршен 2019. Године (већ следеће године биће пуштен у употребу друмски део). Дужина свих сегмената моста (спајају се острвца преко којих иду делови моста) је 19 километара а очекује се да ће његова цена достићи 5 милијарди америчких долара.

Развојни катализатори

Укратко, у Русији су већ увелико у току два мега пројекта вредна око 25 милијарди долара, а све указује да су ефикасно реализују. Те инвестиције усмерене су превасходно ка различитим сегментима металског сектора. И какви су ефекти тога? Одмах да кажем без претеривања они су сјајни!

Металургија, без обзира на светске трендове који томе не погодују, постала је грана производње која се најбрже развија у Русији. За годину дана имала је рекордни темпо раста од 11 процената. Изградња „Кримског моста“ и гасовода „Снага Сибира“ чак је довела и до приметног раста у рударском сектору а у вези са експлоатацијом метала.

Такви резултати довели су и до убрзаног доношења одлуке да се ускоро уђе у још један пројекат – који би по окончању наведена два био нови стимуланс за руску привреду а поготово металски комплекс – изградња грандиозног моста до руског далекоисточног острва Сахалин.

Пад цена нафте и западне санкције, као додатак на генерално неповољне глобалне економске токове, гурнули су Русију у рецесију. Она је ипак успела да се постепено прилагоди новим околностима и из ње почетком ове године изађе. У томе, али и очекиваном даљем расту, велику улогу имају поменуте велике и друге мање јавне инвестиције. Тим путем ће Русија очито наставити. Њено искуство би било прагматично да и ми уважимо.

Политика штедње и фискалне консолидације свакако је битна. Она је код нас отпочета у условима рецесија у којој се Србија налазила од 2014. Нема сумње да је поменута политика без обзира на то дала значајне резултате. Србија је средила своје јавне финансије и полако се извукла из рецесије. Ипак, економски раст нам је и даље скроман. А повећање јавних инвестиција, по руском моделу али прилагођено нашим могућностима, свакако може да допринесе његовом повећању.

(rtv.rs)