РУСИЈА ПОЛАКО АЛИ СИГУРНО РУШИ АМЕРИЧКО ЦАРСТВО – Ево шта се заиста дешава, а што медији прећуткују…

Током протеклих неколико недеља неке драматичне приче и потенцијални нуклеарни рат, одвукли су пажњу медија од приче о скандалу са Русима и изборима.. али како се пажња одвлачи од приче о руском хаковању, зашто се праве приче о стварном утицају Русије у свету, скоро потпуно игноришу…?

Русија полако али сигурно хвата мале али значајне делове америчког царства. Не само да је Русија осујетила план америчког војног естаблишмента да доминира Сиријом убацивањем своје војске у ту земљу и успостављањем сопствене квази зоне забране летења, већ је Русија такође добила делове глобалне шаховске табле путем других средстава.

Хајде да се вратимо уназад. Вашингтонов насилни, истрајни савезник и регионални играч, Саудијска Арабија, током целе године се умиљавала Русији због демонстративног успеха Русије у Сирији. Како Ал-Јазеера објашњава:

“Крајем маја, тадашњи заменик престолонаследника Мохамед бин Салман је отишао у Русију да разговара са председником Владимиром Путином о тржишту нафте и ситуацији у Сирији. Ова посета је дошла само три недеље пре него што је престолонаследник Мохамед бин Најеф уклоњен, а бин Салман заузео његов положај. Док је био у Москви, он је истакао да односи између Саудијске Арабије и Русије пролазе кроз један од својих најбољих тренутака икада.“

Два месеца касније, Москва и Ријад су потписали прелиминани споразум о војој сарадњи у вредности од 3,5 милијарди долара. Саудијци су затражили да трансфер технологија прати потписавање споразума.

Ал-Јазеера такође напомиње да је Саудијска Арабија помогла у пружању платформе Египту за преговоре између Москве и сиријске опозиције, што је било од велико значаја за Русију:

“Важност овог корака за Кремљ је очигледна. Русија је изузетно заинтересована за закључивање споразума о де-ескалационим зонама, чија имплементација није могућа искључиво у оквиру трипартитне иницијативе Русије, Ирана и Турске, без учешћа других актера. Из ове перспективе, веома је важна улога Саудијске Арабије у потписивању два Каиро споразума између Русије и сиријске опозиције у источној Гути и Растану.“

Ово нас доводи до следеће тачке. Турска, чланица НАТО-а, неко време је била једна од најчвршћих присталица сиријске опозиције у покушају да се сруши сиријска влада, савезник Москве. Турска је била толико укорењена у своју жељу да сруши Асадов режим, да су наводно подржавали ИСИС на више начина него што се може замислити. Турска влада сада блиско сарађује са Техераном и Москвом како би осигурала упитан процес де-ескалације. Руски медиј Спутник твди да ће, како наводе регионалне новине, Турска престати са подршком великим елементима сиријске опозиције.

Где су САД током свега овога? Практично их нигде не можемо видети, једноставно речено. На изненађење, Турска је чак изразила жељу да се придружи сигурносном блоку којим доминирају Русија и Кина, одбијајући ЕУ и НАТО.

Русија сада такође има снажно присуство у Либији, земљи богатој нафтом чијој су дестабилизацији помогле САД 2011-те како би спречиле њеног лидера да обогати афрички регион независно од САД-а и НАТО-а. Русија је пружила политичку и војну помоћ либијском генералу Калифи Хафтару, који контролише значајан део либијске територије. Москва је такође укључена у дипломатско решавање између Хафтара и либијске владе која је под покровитељством УН-а, и покушава да створи добре односе са странкама са обе стране сукоба.

Али како – и зашто – се Русија нашла и у Либији? Како што је објаснио Цхатхам Хоусе, независни институт за политику са седиштем у Лондону:

“Праве покретачке силе иза руске умешаности у Либији су мешавина амбиција, опортунизма и антизападних осећања.“

У том контексту, има много више смисла да су западне силе изненада толико заинтересовне за сарадњу са Хафтаром, с озбиром да се он појављује као значајна либијска фигура и потенцијални руски клијент.

И не може се говорити о Либији а да се не спомене Египат, још једна земља у регону са којом је Русија ојачала везе. Цхатхам Хоусе спекулише да је Русија могла да се истакне у Либији само кроз упуства и препоруке Египта који пре свега подржи Хафтара. Русија и Египат такође побољшавају своје везе у погледу трговинске и економске сарадње и одржавају заједничке поморске и војне вежбе током претходних неколико година. Даље, Русија је наводно распоредила своје специјалне снаге у Египту с посебном пажњом усмереном ка либијском сукобу.

Русија се такође дистанцира од праксе САД-а, што јој омогућава да постане одрживија опција за државе у региону које желе мање контроле над оним што раде. Како истиче Форбес:

“Војна сарадња са Москвом је важна за Каиро. Амерички споразуми о оружју не дозвољавају секундарне продаје – оно што Египат купи мора остати у Египту. Такве обавезе не долазе са уговорима Кремља, а у контексту египатског капитализма, уговори о оружју са Русијом могу изгледати много привлачније. Нека руска оружја боље одговарају египатским потребама него америчка, а из египатске перспективе, руски МИГ-29 је једноставно лашке одржавати него амерички авион.“

САД су такође забринуте да се Русија убацује у Авганистан (поново), као и да повећава своју војну сарадњу са Пакистаном. Још један одличан пример растућег присуства Русије у региону је чињеница да, иако има јаку америчку подршку, Ирак наводно жели да се окрене Русији за ваздушно покривање у њиховом рату против ИСИС-а.

Све у свему, утицај Русије се простире даље од Блиског истока и њихових суседа, попут Украјине. Пре неколико дана, у необичном приказу силе, Русија је, наводно, летела својим нуклеарним бомбардерима близу Корејског полуострва, отприлике у исто време када су САД и Јужна Кореја спроводиле своје годишње војне вежбе.

Русија такође држи велики део Јужне Америке, што је вероватно један од разлога зашто САД очајнички желе да “интервенишу“ у Венецуели. Како су објаснили Анти-Медиа пре две недеље:

“Као што је то обично случај, Вашингтонова жеља да поткопа још једну земљу је гурнула ту земљу у раширене руке америчког ривала из хладног рата, Русије. Реутерс је управо објавио “специјални извештај“ наводећи унутрашње изворе који су открили да се јужноамеричка нација окреће Русији због готовине и кредита који су им потребни да преживе након америчких санкција а заузврат нуде вредну државну нафтну имовину.“

Руском уделу у овој земљи је у великој мери помогао покојни Хуго Чавез, који је 2006. године са Русијом склопио уговор о оружју вредан 4 милијарде долара, док је активно одбацивао америчке корпорације. Како Анти-Медиа даље објашњава:

“Јужна Америка, која је некада била део свемоћног америчког царства, полако али сигурно испада из руку америчке елите и игра по сопственим правилима… Еквадор је такође већ неко време ужива у блиским односима са Русијом, и у наредним месецима ће тражити да прошири овај однос.“

“Русија такоже има војне односе са Перуом, Аргентином и Никарагвом, као и блиске економске везе са Мексиком и Бразилом. Ово је тресло кавез америчке анти руске параноје током протеклих неколико година.“

Ово је само неколико примера који показују да се америчко царство полако руши део по део, а преузима их амерички ривал из хладног рата, Русија.

Најпознатији пример је несумњиво чињеница да је Русија такође једн од водећих земаља у такозваној БРИЦС коалицији, која је покушала да обезбеди буфер за америчку доминацију финансијским поретком.

Следећи пут када медији одлуче да оспу паљбу о наводном мешању Русије у америчке изборе, запамтите шта је заиста у питању, и да прави мотиви за супротстављање Русији нису укорењени у бриге о демократији на било који начин. Уместо тога, власти су преокупиране потребом да се подупре пропадајуће царство које Русија константно изазива.

(WebTribune.rs)