СПОМЕНИК АПИСУ – ИСПРАВЉАЊЕ НЕПРАВДЕ

Поводом 100 година од стрељања Драгутина Димитријевића Аписа, странка Српска лига поднела је захтев надлежним службама главног града да до краја године, на локацији коју град одреди, постави споменик овом српском хероју и патриоти који је осуђен на смрт због наводне велеиздаје, по налогу двора Александра Карађорђевића и радикалске владе, али и рехабилитован прво 1953. године на иницијативу Александра Ранковића, а потом и 2012. године од стране српског судства.

Поводом ове иницијативе, редакција Вести Србија затражила је коментар неких од најугледнијих људи наше културне сцене.

Славиша Павловић

Пуковник Димитријевић је више пута одликовани официр српске војске, који је, доказано, осуђен невин и стрељан, да би се прикрила одговорност за малверзације тадашње власти и дебакл приликом повлачења. Цела Европа била је угрожена таквим поступком према првом обавештајцу Антанте. Данас, један век касније, неправду која је начињена овом великом човеку, треба исправити, а постављање споменика је сигурно један добар почетак, што подржавам свим срцем. Наравно, јавност треба обавестити о заслугама пуковника Аписа, упознати га са ликом и делом цовека чије су оперативне информације довеле до славних победа, јер је годинама уназад безразложно демонизован и приписани су му неки догађаји са којима није имао никаквих додирних тачака. Ово је позитивна иницијатива и надам се да ће надлежни одобрити постављање споменика. У мојој последњој књизи „Ратници Црне руке“ управо говорим о заслугама пуковника и његових људи, које су немерљиве и доказане, па позивам све оне који имају сумње да је овај потез погрешан, да се најпре информишу о заслугама мале групе ратника која се борила за слободу обичног човека – рекао нам је писац Славиша Павловић.

Владимир Кецмановић

Сматрам да је Драгутин Димитријевић Апис значајна личност и као такав заслужује споменик – поручио је Владимир Кецмановић, српски писац, сценариста и колумниста.

Дејан Стојиљковић

Дејан Стојиљковић, аутор романа “Константиново раскршће” и сценариста популарне серије “Сенке над Балканом”, такође је подржао ову иницијативу.

Сматрам да би свака историјска личност која је имала удела у трагичној историји требало да добије свој споменик. И сам сам се залагао да неке личности добију своје споменике, а то да ли они то историјски заслужују, оставићемо историчарима и мишљења сам да би то требало да буде у близини Цетињске улице, где је и рођен. Београд је један од 100 најважнијих градова на свету. Овде су промарширале највеће личности свог доба, од античких времена и раније, па до данашњег дана. Београд је више од града. Према томе, имати спомен обележја не значи нужно прихватати нечију политику. Београд, као епицентар југоистока Европе, треба и мора, по мом мишљењу, да има обележје свих великана који су овуда пролазили, а међу њима су били и многи хохштаплери. У том смислу аболирам Београђане од политике. Београд јесте град политике, али све знамените личности заслужују да имају своје обележје у једном граду који је надрастао у оквиру једног српског национа. У том смислу и Апис, контраверзна личност, зашто да нема своје обележје, и зашто да нема, опет кажем, на месту Цетињске улице, баш оне улице у којој је рођен? Овим не дајем свој благослов за његову политичку рехабилитацију, већ једноставно говорим да сваки значајни историјски лик треба да има своје обележје, јер ако не учимо из историје, она ће нам се вратити – каже Александар Диклић, аутор књига „Београд вечити град – Сентиментално путовање кроз историју“ и „100 сенки над Београдом”.

Александар Диклић