Владимир Марјановић: Заборављено наслеђе немачке националне мањине у Војводини

1nemcr

Термин „подунавске Швабе“ користи се за припаднике немачке заједнице која је за време владавине цара Јосифа II и царице Марије Терезије колонизовала јужне крајеве Хабзбуршке монархије. Швабе су у неколико наврата током XVIII века насељаване из југозападних немачких покрајина, као и из делова Хабзбуршког царства.

Колонизација подунавских Шваба

Из града Улма кретали су се бродови и чамци (тзв. улмске кутије) низ Дунав у нову домовину. Процењује се да је око 150 000–200 000 људи населило крајеве тек ослобођене од Турака. Циљ насељавања је било економско јачање пограничних делова царства, као и стварање једне врсте бедема против турске најезде.

Швапско становништво се углавном бавило занатством и пољопривредом. Колонисти су са собом донели своју културу, религију, обичаје и навике. Исушивали су мочваре и претварали их у плодно и обрадиво земљиште, оснивали банке, фабрике, пиваре, млинове, апотеке, и тако доприносили привредном развоју. Са распадом Хабзбуршког царства, подунавске Швабе су живеле у три нове државе: Мађарској, Југославији и Румунији. Управо у том периоду термин „подунавске Швабе“ је ушао у ширу употребу.

Верска структура

До Другог светског рата, на територији Краљевине Југославије је живело преко 500 000 Немаца, од тога преко 320 000 у Војводини. Већина је била римокатоличке вероисповести, али је постојао и значајан број протестаната (лутерана тј. евангелиста и калвиниста тј. реформираних). Према подацима Немачког народног савеза „1910. године у Банату је живело 358 026 Немаца – католика и 19 851 Немаца – лутерана, као и 958 калвиниста. Исте године у Бачкој је живело 138 318 Немаца – католика и 39 180 лутерана, као и 10 882 калвиниста“.[1] Немци су били изразито посвећени верници. Готово свако место у којем су живели имало је римокатоличку, евангелистичку и реформирану цркву, или барем молитвени дом, уколико није било услова за градњу цркве.

Период Другог светског рата и исељавање

Крајем тридесетих година, међу подунавским Швабама у Југославији јача националсоцијалистичка политичка струја која ће убрзо постати и доминантна. Ипак, треба напоменути да је постојала и значајна опозиција трендовима који су стизали из тадашње Немачке. Отпор националсоцијализму је пружан не само од левичарско опредељених припадника немачке националне мањине, већ и из римокатоличких конзервативних кругова.

Други светски рат је трајно запечатио судбину немачке мањине у Војводини. Велики број подунавских Шваба био је укључен у нацистичке окупационе војне и полицијске снаге, или је пак на неки други начин помагао њихов рад. Крајем 1944. године, са повлачењем немачке војске из Југославије, иселио се и велики број Шваба. Нова власт им је забранила повратак, одузела грађанска права, а имовину (куће, земљу и фабрике) конфисковала. Они који су остали изложени су немилосрдној освети која је подразумевала убијање без суђења или интернацију у радне логоре. Цркве, гробља и споменици су рушени и скрнављени. Малобројно немачко становништва које је после рата остало да живи у социјалистичкој Југославији, због великог сиромаштва и дискриминације се током педесетих и шездесетих година сели у Немачку, Аустрију, САД, Канаду и Латинску Америку.

Колективно протеривање домаћег немачког становништва била је карактеристика готово свих новоослобођених земаља (Пољска, Чехословачка, Мађарска), где је постојао значајан број припадника овог народа. Изузетак је само Румунија.

Према попису из 1931. године, на територији Војводине живело је преко 320 000 Немаца, да би се после рата број смањио на око 28 000. Данас их у читавој Србији има око 5 000.

Црквено наслеђе подунавских Шваба

Немачко становништво је оставило неизбрисив траг у црквеној архитектури Војводине. Најбољи пример је римокатоличка црква Светог Герхарда у Вршцу, чију су градњу иницирале локалне Швабе. Црква је саграђена 1860 –1863. године, на основу планова локалног архитекте немачког порекла. То је највећа римокатоличка црква у Србији која и данас плени својом архитектонском лепотом и монументалношћу.

Црква Узнесења Блажене Девице Марије у Апатину је још један специфичан пример богатог црвеног наслеђа подунавских Шваба. Саграђена је током XVIII века и у њој се налази чувени кип црне Богородице који су из своје матице донели немачки досељеници давне 1748. године.

У Маглићу, код Бачког Петровца, налази се велелепна евангелистичка црква коју су, такође, саградиле подунавске Швабе 1820. године.

Порушене цркве

Нажалост, после Другог светског рата велики број немачких римокатоличких или протестантских цркава је до темеља порушен.

Цркве су срушене у Земуну, Змајеву, Јабуци, Бешки, Плочици, Банатском Брестовцу, Банатском Деспотовцу, Филипову, Качареву, Гакову, Омољици, Бачком Јарку, Равном Тополовцу, Бачком Добром Пољу, Клеку, Молину, Мраморку, Накову, Новим Бановцима, Бачкој Паланци, Новој Пазови, Равном Селу, Сивцу, Обрежу, Ловћенцу, Сечњу, Дужинама, Крајишнику, Шајкашу, Честерегу итд.

Запуштене цркве

У појединим војвођанским местима попут Баноштора, Футога, Путинаца, Јаше Томића или Српске Црње, старе немачке цркве су запуштене и руиниране. Као главни разлог за неодржавање ових велелепних здања наводи се недостатак верника који би посећивали и евентуално обновили цркве. У Земуну се некадашња немачка евангелистичка црква користи као кафић и поред тога што су у њој недељна богослужења обновљена пре неколико година.

Важно је напоменути да су подунавске Швабе цркве подизале и јужно од Саве и Дунава као што је то случај са евангелистичком црквом у центру Београда. Нажалост, она не служи првобитној намени, већ се користи у позоришне сврхе (Битеф театар).

 

Исправити неправду и сачувати хришћанску баштину

Прошло је више од седамдесет година од завршетка Другог светског рата. Време одмазде над подунавским Швабама се завршило. Немачка национална мањина једина је колективно кажњена због колаборације, иако су и друге мањине (као и већински народи) у Југославији имале у својим редовима сараднике окупатора. Потребно је исправити неправде учињене недужним људима који су платили високу цену за злочине својих сународника.

Подунавске Швабе су оставиле значајно црквено-културно наслеђе у Војводини. Ова богата хришћанска баштина није повезана са немачком окупацијом, националсоцијализмом или злочинима над цивилним становништвом. Не треба дозволити да пропада и нестаје пред нашим очима само зато што је немачка.