КОСОВО* НЕ СМЕ БИТИ ПРИМЉЕНО У УНЕСКО

Дошао је дан када ћемо видети колико имамо пријатеља у свету, па и у Европи.  Извршни савет УНЕСКО ће растправљати о пријему Косова*. Србија има пријатеља у свету, и то није спорно, али да ли Србија има довољно пријатеља који ће је подржати то ћемо видети. Србији је потребно да већина од 58 чланица савета буде против пријема.

Али ако се то не деси УНЕСКО ће у своје редове примити некога ко је документовано уништавао културну, верску и историјску баштину. Некога ко нема своју историју, некога ко је својим поступцима показао да мрзи народе друге вере и културе.

Само у 1999. години на територији тог истог Косова* које сада хоће да приме, уништен је 141 православни хришћански објекат, док је током мартовског погрома 2004. године уништено 35 цркава и манастира. Ово су само неки од примера уништавања свега српског на територији Косова*, јер се на читавој територији у протеклих само 15 година дешавају страшни злочини над људима који тамо покушавају да воде нормалан живот.

Због свих чињеница, које су познате и толико пута изнешене, Србија не би требала да води никакву дипломатску активност, већ би наши „пријатељи“ из ЕУ сами, по логици, требали да гласју против пријема.

Познавајући све те наше „пријатеље“ из ЕУ све више се плашимо да ће СРбија и у овом гласању проћи као што је прошла у многим пре, а да ће Косово* бити примљено исто као и у Светску банку, ММФ, Европску банку за обнову и развој, Венецијанску комисију, Међународни олимпијски комитет и друге институције.

Тако да се из свега може закљућити да је Србија могла да блокира Косово* само у институцијама где има вета.

Зато свим тим наших „пријатеља“ из ЕУ и света који се јасно показују када се треба гласати против Србије, који се показују када се треба Србија бомбардовати, који се показују када треба српске држављане осудити за злочине, који се показују када треба затворити очи и склонити у неку фиоку злочине над Србима, требамо рећи „НЕ“ и рећи „Ми нисмо ваше слуге и робови“ и окренути се онима који су нам стварни и истински пријатељи. Онима који стављају вето на одлуке које су против Србије, онима који нас увек подржавају, онима који су наша браћа по вери, онима који вековима показују да неће издати српске интересе.

Чекамо ли и даље на наше „пријатеље“ из ЕУ и јурећи да нас приме у њихово чланство проћиће УНЕСКО, проћиће још много тога, Србија ће остати без морала, културе, историје…

Зато је време за акцију која ће рећи не ЕУ док нас ви не подржите, не ЕУ док не буде на страни интереса Србије и не ЕУ док подржавате квази државе као Косово*

 Владо Ђуковић, оснивач Српске лиге