Св. Петар Цетињски: Сваки Црногорац који је против Русије нека је проклет!

На Дан Народне библиотеке Србије и новоустановљени Национални дан књиге у згради у Карађорђевом парку први пут пред публиком биће изложен тестамент Светог Петра Цетињског (Нјегуши, 1748. – Цетиње, 1830).  Народна библиотека Србије је до овог вредног документа 1959. године дошла куповином.

Петар Први Петровић Нјегош, канонизован као Свети Петар Цетињски, био је митрополит црногорски и владар од 1782. до 1830. године. Осим по победничким биткама против Турака, у историји је остао уписан његов план о стварању славеносербске државе, која би обухватала Босну, Србију, Херцеговину, Црну Гору и Боку Которску, са престоницом у Дубровнику. План је био да руски цар буде и цар Срба, док би црногорски владика био његов савладар, али никад није остварен.

У завештању, које је 18. октобра 1830. у Цетињу издиктирао свом секретару Симеону Милутиновичу, између осталог, тражи опроштај од свог народа, ако их је са нечим повредио:

„Молим свакога Црногорца и Брђанина малога и великога, којему сам што сагријешио или какву жалост учинио, да ми свак опрости, од свега срца и душе, и тако ја опраштам свакојега малога и великога, који ми је гођ што сагријешио, просто да је од мене свакому задовјек и на страшни Божји Суд о второму Христу Богу пришествију.“

На самртном часу, Петар Први Петровић је бацио анатему на све који не верују у његове последње речи и препоруке или на онога који „не би све тако послушао“.

„Исто тако да Бог даде и ономе који би вас од вјерности к благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему, ако би се који из вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на јединородну и јединовјерну нашу Русију да Бог да јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило“ – последње су речи у тестаменту Светог Петра Цетињског.

НАСЛЕДНИК РАДЕ ТОМОВ

СВОМ народу он је оставио у аманет да га „с миром у тишини и љубави општенародној кротко“ укопају и ожале, „да не би ни крвник крвнику тадер проговорио ни горке ријечи“.

„А ја на моје мјесто насљедником и управитељем од свега мојега, народскога и црквенога чиним и остављам синовца мојега Рада Томова (п. а. касније Петра Другог Петровића Нјегоша), у којега се надам да ће бити човјек од посла и од разума, колико је преблаги Отац Небесни благословио подарити, и којега Богу и Цару нашему и свему народу црногорском и брдском на вијеки препоручавам свијем срцем и свом душом“, пише у тестаменту.
Новости