Ко су власници српске земље

njiva-56583c7e1229d-620x308

Док у јавности траје полемика да ли ће изменом прописа о закупу државног земљишта оранице дугорочно пасти у руке домаћим или још горе страним тајкунима заборавља се чињеница да су странци већ увелико власници српских њива.

Иако важећи прописи то не дозвољавају јавна је тајна да постоји начин да странац постане власник земље у Србији. Врло је једноставно. Довољно је да региструје фирму у нашој држави и купи земљу где год му је драго.

Ко су највећи власници обрадиве земље у Србији? Према подацима којим располаже аналитичар Бранислав Гулан, члан Научног друштва економиста, највише је приватизовано земљиште у Војводини.

Од 1,6 милиона хектара обрадивог земљишта у тој нашој покрајини у приватној својини је чак 1,1 милион хектара. Куповином пропалих, некада моћних друштвених комбината последњих десетак година српски, али и хрватски бизнисмени полако су укрупњавали своја газдинства додајући хектар по хектар обрадиве земље.

На основу власништва над комбинатима они су осим друштвених парцела добијали у мираз и државне оранице да користе и обрађују и то углавном бесплатно. Држава је накнадно успела судски да наплати тек део својих потраживања од узурпираног земљишта.

Незваничне процене су да четири домаће компаније и њихови власници Петар Матијевић, Ђорђије Ницовић, Мирослав Мишковић и Миодраг Костић у својим рукама држе више од 100.000 хектара најбољег земљишта, што у сопственом што у државном власништву, преко закупа.

„Данашњи српски велепоседници имају знатно веће поседе него што су их у Војводини имале породице Дунђерски, Котек и Фернбах, уочи Другог светског рата. Нису имале ни делић онога што данас поседују ове четири компаније“, каже Гулан.

Ни странци не заостају много. Они тренутно располажу са око 20.000 хектара њива. У последње време се може чак чути да највећи земљопоседници међусобно препродају земљу. Тако се обистињују сумње да су домаћи крупни капиталисти део ораница смишљено куповали како би их препродавали странцима када дође време.

(Фото: Политика)

(Фото: Политика)

Догодило се први пут и обрнуто. Сада домаћи велепоседници купују земљу у Србији од странаца. Петар Матијевић је ове године купио 4.500 хектара од Ивице Тодорића, власника хрватског „Агрокора”, истиче Гулан.

Међу странцима као највећи власник најчешће се помиње ирски инвестициони фонд „Балтик проперти инвестмент лимитид” о коме се мало зна, а који је у Бачкој купио неколико предузећа и тако дошао у посед од око 10.000 хектара најплодније земље.

Појединачно највећи власник донедавно је био хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власник „Агрокора” који у власништву компаније у Србији има око 6.000 хектара земљишта.

Њему су војвођанске оранице доступне последњих десетак година, а највећи део у околини Зрењанина, где је купио уљару „Дијамант”. Почетком године Тодорић је тај посед препродао Петру Матијевићу који, наводно, ту намерава да подигне озбиљну фарму јагањаца одакле ће се месом снабдевати и Тодорићеви трговински ланци у Србији.

Писало се и да је Марко Пипунић власник осијечке компаније „Жито група” одавно ушао у посед око 2.000 хектара земљишта надомак Оџака преко приватизације предузећа „Ратково”. Нешто већа површина од око 2.600 хектара обрадивих парцела припала је и мађарској компанији ЦБА, која је између осталог купила газдинство „Криваја”.

Агроекономски стручњаци сматрају да Србија до сада није учинила ништа значајно да спречи распродају земље странцима.

Чак ни најновијим предлогом измена и допуна закона о пољопривредном земљишту који је Влада Србије усвојила почетком новембра и који је тренутно у скупштинској процедури није се потрудила да закомпликује услове продаје државних ораница, када за то дође време.

Званично странци и даље неће моћи да купују земљу, али незванично све остаје по старом. Странци су заинтересовани пре свега за крупне поседе. Држава је власник више од половине парцела које су веће од 50 хектара али по тврдњи надлежних оне нису за продају.

Страни инвеститори дакле нису морали да чекају да на снагу ступе ни нови прописи о закупу, око којих се држава сада спори са паорима, ни Споразум о стабилизацији и придруживању да би остварили своје намере.

Ако држава до 1. септембра 2017. не успе да издејствује боље услове од Европске уније, што је мало вероватно, од тада ће такве купопродајне трансакције само бити легализоване.

Ивана Албуновић / Политика