100 богаташа „тешко“ колико и пола Србије

dru-100-bogatasa-1_620x0-620x330

По народној изреци “Пара на пару иде”, имућни своје богатство увећавају и у време кризе, док сиромашни из месеца у месец прелазе на све лошију врсту саламе и све дуже ходају у изанђалим ципелама.

То је, тврде стручњаци, глобални тренд, који се одсликава и код нас. Сваки четврти становник Србије, према званичним подацима, живи на граници сиромаштва. У исто време, број богаташа који су се лане пријавили Пореској управи због прихода три пута већих од просечних, порастао је за 400, у односу на 2013. годину.

Подаци Анкете о приходима и условима живота Републичког завода за статистику показују да недељу дана одмора ван куће 2013. године себи није могло да приушти 67,2 одсто становништва Србије, а лане се број грађана који могу само да сањају о купању на плажи повећао за један проценат.

За 26,1 одсто грађана, месо и риба на јеловнику сваког другог дана су само мисаона именица…

Др Владимир Круљ, саветник министра за евроинтеграције и ванредни професор универзитета у Лувену у Белгији, напомиње да је на број људи који живе на граници сиромаштва у Србији утицало више фактора.

„То је пропадање великог броја предузећа и губљење радних места, посебно у индустрији, како током времена санкција и ратова, тако и током процеса транзиције и лоших ефеката приватизације“, каже професор Круљ.

„Све је то довело до пада запослености, а самим тим и примања становништва, што се одразило и на број грађана који живе на ивици сиромаштва. Треба узети у обзир и негативан утицај глобалне финансијске и економске кризе која је озбиљно погодила и нашу економију“.

Што се тиче броја богатих, професор Круљ сматра да је његов раст у последњих годину дана више последица бољег пореског захватања, него некакве прерасподеле богатства у нашем друштву. Напомиње да је већи број регистрованих “богаташа” пре свега последица реформских захвата у сегменту пореске политике.

„Сведоци смо да је све већи обим светског богатства у рукама све мањег броја људи, што је последица пре свега глобализације светске економије и све веће доминације великих мултинационалних корпорација и банкарских гиганата“, објашњава Круљ.

И Нада Новаковић, научни сарадник на Институту друштвених наука, напомиње да је општи тренд у свету да се повећава богатство богатих, а сиромаштво сиромашних грађана. На то указују сви подаци званичне статистике Светске банке, Еуростата и појединих земаља.

„Убрзано раслојавање српског друштва се наставља, па се може закључити да 100 најбогатијих појединаца и њихових породица поседује више богатства него половина становништва“, каже научна сарадница.

„Као свуда у свету, најбогатијима иде у прилог и политика пореза, субвенција и свакојаких материјалних и нематеријалних привилегија. Већина сиромашног становништва тоне дубље у сиромаштво“.

Новаковићева сматра да су досадашње мере социјалне политике за ублажавање сиромаштва у Србији биле парцијалне, недовољне и диктиране притисцима споља, тако да нису могле да “угасе” главне изворе сиромаштва.

Како објашњавају у Републичком заводу за статистику, релативна линија сиромаштва у нашој земљи је 13.408 динара за једночлано домаћинство, док је за трочлану породицу праг ризика од сиромаштва 24.134 динара, а за четворочлану 28.156 динара.

Колики су приходи најимућнијих Срба

* Мирослав Мишковић је, судећи по “Форбсу”, најбогатији српски бизнисмен, са приходом од 463 милиона евра.

* Друго место припада власницима компаније “Ауторитас инвестментс” из Новог Сада, Саши Глушцу, Ивици Вукелићу и Велибору Ђуровићу. Приходи њихове компаније су били 369 милиона евра.

* Трећи на листи је власник “Викторија групе” и сувласник “Аутлет центра” у Инђији, Милија Бабовић, са приходом од 329 милиона евра.

* Четврти је Небојша Шапоњић, власник и директор “Нелта”.

* Миодраг Костић, кога је “Форбс” прошле године прогласио најбогатијим Србином “пао” је на пето место, јер су му приходи мањи за 20 одсто.

* Међу најимућнијима су и власник ланца ДИС, Зоран Тирнанић, Петар Матић, власник МПЦ холдинга, као и српски “краљ меса” – Петар Матијевић.

* Занимљиво је да се ове године Форбс “оградио” од потпуне прецизности листе, тврдећи да многи, пре свега у Србији, крију земљу где им “лежу” паре. Међу њима се помињу Филип Цептер и Вук Хамовић.

Деци је најтеже

„У Србији има око 200.000 сиромашне деце, од чега 100.000 живи у дубоком сиромаштву“, наводи Нада Новаковић. „Што је број чланова њихових породица већи, образовање и запосленост родитеља нижа, то је и сиромаштво деце трајније и теже. Најстарији грађани су званично мање угрожени. Међу њима има и 300.000 старих људи без икаквих прихода“.

З. Радовић / Новости