Дарко Танасковић: Запад скупо плаћа цену свог погрешног односа према исламу и муслиманима

darko-tanaskovic-1(1)

Запад данас плаћа скупу цену свог, највећим делом, погрешног односа према исламу и муслиманима, сматра амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.

Осим тога, он наводи и да се у тој специјализованој агенцији УН, која је свет у малом, свакодневно осведочава да још увек има много честитих и уравнотежених муслимана и немуслимана.

Тај однос је, каже, већ одавно противречан и у суштини насилан, лицемеран, неосетљив и самозаваравајући.

„Одавно се изгубила способност да се ствари називају правим именима, систем вредности је из темеља пољуљан и влада појмовни и морални хаос. С друге стране, исламски свет проживљава своје дубоке унутрашње расколе над којима се, као апокалиптичка авет, својеврсна метастаза наличја онога што је уобичајено називати глобализацијом, надвија терористичка пошаст“, навео је Танасковић.

То, у контексту актуелне ситуације кроз коју пролази свет, у интервјуу за „Новости“, истиче амбасадор Србије при Унеску, Дарко Танасковић уверен да ће они на крају, али уз велика искушења, муке и страдања, поглавито недужних, пронаћи пут човечанству, надајмо се.

„Јер, како написа бесмртни Његош, ‘удар нађе искру у камену’. Док је искре, има и наде. Краткорочно, међутим, нема разлога за оптимизам. ‘Ћераћемо се још'“, навео је Танасковић.

Упитан може ли се недавни резултат гласања у Унеску сматрати највећом дипломатском победом Србије у последње две деценије, Танасковић каже да није препоручљиво претеривати у оценама онога што се 9. новембра догодило на заседању Генералне конференције Унеска.

Важно је, каже, сагледати реалан, актуелан, а поготово перспективан значај чињенице да је у једној важној међународној организацији, изјашњавањем у складу с редовном процедуром, која за Србију није повољна, јер се у коначан резултат не урачунавају гласови уздржаних, осујећено доношење вишеструко штетне одлуке, како по Србију тако и по Унеско.

„Несумњиво је реч о дипломатском и политичком успеху, на какве у координатама међународних организација нисмо навикли, јер се већ годинама из низа разлога продужава негативна тенденција, односно инерција колективног опредељивања против легалних и легитимних интереса Србије, поготово кад је реч о настојању да заштити свој међународноправно засновани суверенитет и територијални интегритет на Косову и Метохији“, рекао је у интервјуу Новостима.

Танасковић каже да мисли да је оваквим исходом гласања у Генералној скупштини Унеска укупна позиција Србије ојачана, како у тој специјализованој агенцији УН тако и шире.

„Ову околност треба рационално и мудро валоризовати, првенствено кроз доследно инсистирање на решавању свих питања у вези с ‘Косовом’ кроз дијалог у Бриселу. Да изгледнијег пута нема, као да почињу да схватају и они који су понајвише, особито у завршници кампање, подржавали Приштину у захтеву да ‘Косово’ буде примљено у Унеско. Излагање потпредседника САД Бајдена пре неколико дана у Загребу, било је у овом смислу веома индикативно. Ако се на свим странама тако схвате поруке гласања у Унеску, онда би се оно стварно могло показати као веома значајно“, рекао је.

Чињеницу да је Србији глас дало много муслиманских земаља, Танасковић коментарише речима:

„Наметљиво позивање на исламску солидарност с ‘Косовом’, праћено снажном пропагандом, чему прибегавају неке муслиманске земље, а чиме се и Приштина срачунато користи, у делу међународне јавности створило је утисак да је посреди у бити међурелигијски сукоб. С обзиром на то да су Албанци на КиМ великом већином муслимани, а Срби православци, верска димензија укупног сучељавања свакако (одувек) постоји, а јачањем радикалних струја међу муслиманима она постаје израженија“.

Међутим, додао је, за разлику од времена рата у БиХ, кад је галванизовање светске исламске солидарности с муслиманима/Бошњацима добило најшире размере, у случају „Косова“ то никад није постигнуто, иако и даље има држава које се стављају на страну Приштине превасходно на основу верске припадности.

„Многе већински муслиманске државе у опредељивању за одређени однос према ‘Косову’ рационално се руководе својим државно-националним, а не верским разлозима, и адекватно политички постављају. Зато се може сматрати грубом злоупотребом укључивање генералног секретара Организације Исламске конференције у кампању за пријем ‘Косова’ у Унеско и вршење притиска на поједине земље да промене своје принципијелне ставове. Јер, у вези с овим питањем у ОИК нема и не може бити сагласности“, навео је српски дипломата.

На констатацију да су многобројне исламске земље биле уз Србију и током деведесетих, те на питање да ли то брише тезу о религијском сукобу на тлу бивше Југославије, Танасковић каже да сукоби на простору бивше Југославије нису били једноврсни, већ су садржали више компоненти и мотивацијских исходишта, а међу њима и верску, али да није могуће рећи да су примарно или претежно били верски.

„У зависности од тога ко се и када сукобљавао, до изражаја је више долазила ова или она димензија конфликтности, што је било и историјски и коњунктурно условљено. Битно је не апсолутизовати, али и не занемаривати ниједну димензију, јер се у противном стиче искривљена слика о овом крајње сложеном периоду наше најближе прошлости која, заправо, још до краја и није прошла. Конкретно, кад је о ‘Косову’ реч, веома је позитивно то што се знатном делу исламског света није успело наметнути поједностављену и једнострану представу да је у питању међуверски сукоб“, каже Танасковић.

Говорећи о месту Србије између Истока и Запада, Танасковић каже да би по свему то требало да је Европа, којој географски и цивилизацијски неопозиво припадамо, без обзира на то што у овој, ипак краткој историјској фази развоја (засад) нисмо и у Европској унији.

Танјуг