Ненад Поповић за Политику: Победила мигрантска политика јаких граница

Nenad-Popovic-1024x681

Ауторски текст Ненада Поповића, председника Српске народне партије

Одговор на текст Владимира Вулетића – Лаж и мимикрија (24. 11. 2015.)

Када сам прочитао како уважени социолог Владимир Вулетић хвали Србију као уређену државу, критикујући истовремено мигрантску политику Српске народне партије, помислио сам да текст пише неко из власти. Лако је критиковати мене, који сам једина опозиција власти по мигрантском питању, али, када треба критиковати власт, од Вулетића се чује само – ћутање. Слобода медија не постоји – Вулетић ћути. Нападају чланове независних тела – Вулетић ћути. Србија пузећи признаје Косово – Вулетић ћути. Српски народ у Хрватској насилно асимилују, док у Црној Гори режим Мила Ђукановића врши тихи геноцид над Србима – Вулетић ћути. Али када дођемо до питања миграната, његов филозофски мук изненада се претвара у галаму.

Вулетић врши неукусно поређење српских прогнаника из БиХ и Хрватске са мигрантима са Блиског и Средњег истока. Подсетићу професора Вулетића да је Уставом Републике Србије, у члановима 1 и 13, јасно дефинисано да је Србија матична држава свих Срба, где год они живели. Зато је немогуће поредити Србе из БиХ и Хрватске, који су, спашавајући голе животе, дошли у своју матичну државу, и економске мигранте са Блиског истока, који прелазећи хиљаде километара, путују на други континент у потрази за бољим животом. Али чак и да оставимо по страни Устав, не разумем зашто је Вулетићу чудно што један Србин брине више за српски народ него за Сиријце, Авганистанце и Ирачане?! Ја волим Србе више од било ког народа на свету, као што Енглез, Француз, Британац, Рус, Американац – највише воле свој народ. И тиме се поносим.

Тврди Вулетић да сам параноик, јер сматрам да у групама миграната из арапских земаља има и потенцијалних терориста. Сећам се како је недавно један наш званичник, попут Вулетића, самоуверено изјавио да кроз Србију није прошао ниједан терориста. Недуго потом догодио се терористички напад у Паризу, када смо сазнали да су чак двојица учесника тог масакра слободно боравили у Србији. Ко данас са истом сигурношћу може да тврди да нема ниједног терористе у прихватним центрима у Кањижи, Крњачи или Суботици? Немогуће је то тврдити, јер мигранти који улазе у Србију немају лична документа, већина се региструје под лажним именима, и скоро 90 одсто њих тврде да су родјени 01. јануара. А наша држава жели да те људе, непознатих идентитета, усели у српске касарне. Када говори о смањења бројног стања армија, Вулетић изриче ноторну неистину, успут се позивајући на коментатора „Политике“ Мирослава Лазанског (Лазански ми је лично потврдио да то није никада нигде изговорио или написао!), и тврди да се бројност руске војске смањује јер се „замењује мањом професионалном армијом“. Управо супротно – Руси имају обавезно служење војног рока за целокупну мушку популацију између 18 и 27 година, а том регрутном кадру су само придодали и професионални армијски елемент.

Тврди Вулетић да сам параноик, јер сматрам да у групама миграната из арапских земаља има и потенцијалних терориста. Сећам се како је недавно један наш званичник, попут Вулетића, самоуверено изјавио да кроз Србију није прошао ниједан терориста. Недуго потом догодио се терористички напад у Паризу, када смо сазнали да су чак двојица учесника тог масакра слободно боравили у Србији. Ко данас са истом сигурношћу може да тврди да нема ниједног терористе у прихватним центрима у Кањижи, Крњачи или Суботици?

Вулетић се обрушава на мене називајући ме „фалсификатором стварности“, јер упозоравам народ да ће Србија постати „карантин за мигранте пред вратима ЕУ“. Пре отприлике 20 дана (дакле, још пре терористичког акта у Паризу) министри унутрашњих послова земаља чланица ЕУ сагласили су се да је неопходно успостављање центара за „обраду“ миграната на рубовима граница Европске уније (апострофиран је Западни Балкан)“! А шта је то него Србија као „карантин за мигранте пред вратима ЕУ“? Ко то, онда – да употребим „сензибилни“ паранаучни језик уваженог социолога Вулетића – „на основу лажних тврдњи и измаштаних догађаја, фалсификује да ће нас мигранти окупирати“? Да ли сам фалсификатор ја или премијери и министри унутрашњих послова чланица ЕУ? Или можда велики „оригинал фалсификата“ седи на катедри београдског Филозофског факултета, учећи наше студенте да је утапање у наднационалне савезе важније од постојања националне и суверене државе?

Нисам срећан што је моја мигрантска политика победила у читавој Европи, а ускоро ће и у Србији. То је политика јаких граница, по потреби и зидова, коју данас спроводе Камерон, Оланд, Орбан, Земан, Фицо, Шојбле и многи други европски државници. Исто као и они, ја само волим своју земљу и предлажем најбоља решења како да она буде безбедна и сигурна. ‘“!

После мучког терористичког напада на руски цивилни авион над Египтом у коме је погинуло 250 жена и деце, након ужасног терористичког напада исламских терориста на Париз, а потом и обарања руског Сухоја у Сирији од стране турских савезника терористичке Исламске државе, Европа и свет какве познајемо, више не постоје. Србија не сме да жмури над том чињеницом, нити да чека више ни минут, већ мора да предузме најенергичније мере да заштити своју територију и грађане од потенцијалних терористичких претњи. Нисам срећан што је моја мигрантска политика победила у читавој Европи, а ускоро ће и у Србији. Али у најтежим временима за Европу после Другог светског рата, таква политика је једино решење. То је политика јаких граница, по потреби и зидова, коју данас спроводе Камерон, Оланд, Орбан, Земан, Фицо, Шојбле и бројни други европски државници. Исто као и они, ја само волим своју земљу и предлажем најбоља решења како да она буде безбедна и сигурна. Шта је у томе нецивилизовано и недемократски?

ПОЛИТИКА