Сједињене Америчке Државе су забринуте због јачања руског утицаја у Србији

rusija-amerika-orao-medved

Актуелна политичка ситуација у свету је веома сложена. Многе државе се истовремено надмећу у неколико различитих али међусобно повезаних стратешких арена. Кораци које свака држава преузима у једној арени надметања утичу на оно што се догађа у осталим аренама. Као резултат, напредак у превазилажењу несугласица у једном сегменту је тешко постићи без хватања укоштац са проблемима у другим доменима, оцењује Грегори Рејмонд, професор међународних односа на Универзитету Бојси у Ајдаху.

Он, између, указује да ће се погоршање руско-турских односа, те украјинска криза, одразити и на ситуацију на Западном Балкану.

– Сирија представља једну арену за такмичење, друга се односи на Крим и Украјину, а трећа на Турску и НАТО. Све што се дешава одражава се и на ситуацију на Западном Балкану. На пример, као резултат грађанског рата у Сирији талас избеглица је запљуснуо Балкан и подстакао поједине конзервативне политичке групе у западној и централној Европи да размотре политику ЕУ у вези са границама, обавезама држава чланица и Шенгенски споразум. Другим речима, ниједан регион није изолован од политичких догађаја у другим регионима. Сједињене Државе подржавају територијални интегритет Украјине и желели би да та држава има ближе односе са ЕУ, без обзира на дуге културне и историјске везе Украјинаца и Руса, нарочито у источном делу земље. САД такође подржавају чланство Србије у ЕУ и од руске анексије Крима веома су забринуте због онога што доживљавају као раст руског утицаја у Србији и на Балкану. Неслагање Американаца са руским акцијама на Криму водило је и економским санкцијама, за чије укидање се залаже Путинова администрација – истиче саговорник.

Рејмонд сматра да недавне посете високих званичника САД Балкану показују обновљено интересовање Америке према Србији и Балкану, али да то интересовање није новост, односно да је почело након избијања кризе у Украјини.

„Предстојећа посета државног секретара Керија је умногоме мотивисана чињеницом да ће Београд бити домаћин министарског састанка ОЕБС-а, а не изненадног интересовања за регион јер то интересовања САД је, заправо, поново почело пре неколико година“, истиче он.

Саговорник подвлачи да се несугласице око Украјине и Крима доводе у везу и са сиријским грађанским ратом, односно различитим гледиштима САД, које се залажу за рушење Асадовог режима и пораз Исламске државе, и Русије, која подржава Асада и спроводи ваздушне нападе на различите побуњеничке групе и Исламску државу, којојје посветила већу пажњу након трагичног рушења руског авиона изнад Египта.

„Заједничко гледиште у САД јесте да се Русија нада да ће ослабити побуњенике против Асада који нису повезани са Исламском државом, чиме ће створити ситуацију у којој ће САД и њени савезници морати да бирају између Асада и ИД у Сирији, односно Русија очекује да ће тако Запад почети да толерише Асада, будући да је ИД тако омражена. Такође, као резултат масакра у Паризу, стиче се утисак да председник Француске Оланд почиње да се приближава Русији, што би у случају успеха велике међународне коалиције против ИД могло да допринесе одлуци Запада да скине економске санкције Русији“, наглашава амерички политиколог.

Рејмонд указује да су терористички напади које је ИД извела у Либану, Турској, Француској и на другим местима допринели томе да ова група добије светску пажњу и регрутује нове чланове. „Мада су такви напади водили масивним ваздушним ударима из неколико држава, не очекујем да ће ИД престати да користи терористичке тактике. Ипак, ма колико је страшан тероризам, мање је ризичан за међународну безбедност од потенцијалног војног конфликта Русије и Турске који би изазвао ширу кризу“, закључује саговорник.

Према мишљењу Рејмонда, Русија је у последње време одлучније него САД демонстрирала статус суперсиле, што је дошло до изражаја и након што је Турска срушила руски авион.

„Због рушења авиона појавила се претња од озбиљне конфронтације, мада је у овом тренутку Русија одлучила да одговори увођењем економских санкција Турској уместо војне освете. Али, НАТО се суочио са опасношћу јер би криза између Русије и Турске могла да буде окидач за војну ескалацију која може да изађе из дипломатских оквира“, упозорава Грегори Рејмонд.

Данас