Положај СПЦ у Хрватској

Manastir-Lepavina_620x0

Какав је положај српских цркава на простору бивше СФРЈ – Хрватска (3): Православног народа све мање. Људи се не враћају у завичај јер посла нема. Из Ораховице 1991.године протерани сви монаси

МАНАСТИРИ у Хрватској увек су били, па су тако и данас, не само духовна већ и културна средишта српског народа у Хрватској, а свештеници су кроз дугу и често тешку историју увек делили судбину Срба у Хрватској. Бројни манастири подизани су доласком Срба у крајеве од Славоније до Баније и Кордуна, Далмације и све до најзападнијег од свих, оног у Гомирју.

Манастир Драговић смештен је недалеко су Врлике и саграђен је 1395, Крупа се налази у Буковици, а Ораховица је један од најзначајнијих и најранијих духовних и културних средишта Срба у Подравини. Манастир Пакрац налази се између Дарувара и Пакраца и крије невероватно културно благо, док је Света Ана код села Доња Вријеска у близини Дарувара. Најпознатији су свакако манастир Крка, који је од почетка био духовно и културно средиште православних Срба у Далмацији, манастир Лепавина између Крижеваца и Копривнице, те Гомирје у западном делу Хрватске.

У дугој историји присуства православља на тлу Хрватске манастир Крка заузима посебно место. Основан је 1577. године, у долини реке Крке, надомак Кистања, а тврди се да је заправо направљен 1317. године за време краља Милутина. Помиње се и 1345. година, када је српски цар Душан Силни удао своју сестру Јелену за брибирског кнеза Младена Шубића и на тај начин проширио свој утицај и на ове просторе.

МНАСТИРСКА црква изграђена је у византијском стилу и бисер је православне Далмације. Турци су манастир у више наврата нападали, палили, али нису успели да га униште. Данас је манастир у добром стању, а у темељу нове зграде богословије узидан је камен из Пећке патријаршије. Богата библиотека и ризница, са ванредно вредним иконама сензација су за све оне који долазе да виде манастирско здање, где је и Капела Светог Саве.

Али православног народа је мало, све мање, поготово младих, а људи се не враћају јер посла нема. Ових дана видели смо оглас у којем пише „продајем кућу са двориштем код Кистања“, уз читуље да су умрли Милица Мика Стегњајић из тог краја, која је живела у Београду, а у книнској болници Милан Безбрадица, дугогодишњи директор Основне школе „Јово Мартић“ из Кистања. Дуг је списак стараца који одлазе, умрла је и „другарица учитељица“ Милица Јолић, а овим се крајем проширила и вест да је пре који месец у Француској умро син Симе Дубајића Мићо.

Толико о смрти. А живот иде даље и неки бољи ветрови задували су минулог лета када су се баш ту, на Крки, нашли врховни поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј и први човек Хрватске бискупске конференције, задарски надбискуп Желимир Пуљић, обележавајући 400. годишњицу Богословије. Богословија је основана 1615. и најстарије је богословско училиште Српске православне цркве. Ту је била и прва организована школа која је дала значајан допринос у историји православља у Хрватској. Богословија је и симбол опстанка Срба у Далмацији, што је истакао и патријарх Иринеј.

– Седмостољетна историја је сведок и чувар православља у тим страдалничким крајевима – казао је тада патријарх Иринеј.

Манастир Гомије

А да су ови крајеви за Србе били страдалнички, били су. У бившој држави ту их је живело око 120.000, данас нешто мало више од 25.000. Можда су за утеху речи надбискупа Пуљића да баш са Крке треба послати поруку да Хрвати и Срби могу заједно да живе, надајући се – и једни и други – бољој будућности. А уз манастир Крка везана су и славна имена, попут Николе Тесле, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића и Владана Деснице.

КАДА су Срби почели да насељавају Врбовско, Моравице и Гомирје дошао је и један калуђер, коме су саградили малу капелу. Стар, није могао да обавља верску службу, па је 1772. године из Далмације, пре свега са Крке, стигло још њих шесторо који су донели све што је потребно за богослужје. Алексентије Бранковић, Висарион Вучковић и Мардарије Орловић били су калуђери који су подигли дрвени манастир у Гомирју, са Црквом Св. Јована Крститеља, који је и најзападнији православни манастир на овом подручју.

Славна је прошлост манастира Гомирје, „одакле се одвраћало Турке“, а Јован Дучић је манастир прославио и у песми. Данас је у склопу Горњокарловачке епархије која обухвата Банију, Кордун, Лику, Горски котар, северну Хрватску и Истру, а те просторе Срби су насељавали још од 15. века. Ни Гомирје није мимоишла страшна судбина Срба у Хрватској у време такозване НДХ, када су убијени бројни пароси од Петриње до Плашког, Госпића до Косиња, Војнића до Глине, Слуња до Гомирја. Деведесетих су Срби напустили своја огњишта, несрећа је снашла и свете људе, да се само спомене трагедија када је 1992. године минирана Саборна црква Св. Николе у Карловцу. Мало се Срба вратило и у Гомирје и места око њега, притиснута беспарицом, недостатком радних места, неизвесношћу. Судбину целог краја деле и свети људи из Гомирја, па као и у многим манастирима у Хрватској све је мање верника, јер млади одлазе, а старци умиру.

Манастир Ораховица

У КОПРИВНИЧКО-крижевачкој жупанији манастир Лепавина сачувао је свој сјај, у дугој историји од 1550. године по формирању првих српских насеља у том крају. Основао га је монах из Хиландара Јефрем Вукобадовић, а судбина манастира била је повезана са судбином Срба у том крају. Водила се тешка борба против покатоличења, а калуђери су пролазећи бројна искушења увек чврсто били уз свој народ. Половином 18. века изграђена је данашња манастирска црква, а уз Лепавину је везана и чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинске из 16. века, којој се приписују исцелитељске моћи. Манастир су 1943. бомбардовали Немци, и том је приликом црква делимично уништена, а сачуван је само део богате библиотеке. Митрополит Јован вратио је стари сјај манастиру, а оживљена је и веза са Хиландаром.

Манастир Ораховица на простору славонске епархије смештен је у подножју планине Крндије, а потиче из 16. века. Ту је био истакнути преписивачки центар, а Турци су повлачећи се убили многе калуђере и Србе из тог краја. Протутњао је и Други светски рат тим крајем, усташе и домобрани заузели су манастир који је био опустошен. Страдао је и 1991. када су га напустила и последња два монаха, а последњих година у њему се годишње одржавају само два велика сабора, на Преображење и на дан Преноса моштију Светитеља Николаја.

Манастир Крка

СВЕТИ НИКОЛА

ПОСЕБАН је доживљај посетити манастир Светог Николе у Ораховици, до којег води уски путељак од Кутјева. „Чувају“ га горски врхови Дедов нос и Петров врх, уз планински поточић у близини. Основан је крајем 16. века, а црква је осликана вредним фрескама. Данас у манастиру нема никога, што само показује да дели судбину многих из којих су света лица отишла, јер народа је све мање.

ВРЕДНИ РУКОПИСИ

ВЛАДИЧАНСКИ двор у Пакрацу саграђен је 1732. године на месту епископске резиденције, а касније је дограђивана капела, ризница и књижница. Она је уједно и једна од највреднијих српских књижница у Хрватској у којој се чува 112 србуља, те изузетно вредни стари рукописи. Епископска књижница значајна за историју Срба у Хрватској данас нема статус какав заслужује, а обнавља се унутрашњост двора.

Новости