ПРОСТИТУТКЕ НЕ ДАЈУ МИРА СТАНАРИМА: Цело насеље живи као у јaвној кући
Да је жив, Самјуел Бекет би на Коњарнику сваке вечери могао да пише наставак култног дела „Чекајући Годоа“. Десетак пријатељица ноћи овде чека муштерију, макрои вребају, а очајни станари вапе за полицијом и барем мало сна.
Зграде у улицама Карла Лукача, Гласиначкој, Др Зоре Илић Обрадовић и Владимира Томановића, надомак Плавог моста, претвориле су се последњих годину дана у праве јавне куће.
Екипа „Блица“ ухватила је пријатељице ноћи на тротоару, и то са прозора собе тринаестогодишњег сина огорченог станара. На срећу, дечаку ништа није било јасно.
– Тата, шта се овде дешава – зачуђено је питао малишан, на шта му је отац одговорио:
– Ништа сине, две тете и чика гледају да л’ се види храм.
Толико јавне, да се „љубав“ током ноћи води у улазу, лифту, под прозором, на паркингу. A и када није ту – бука, туча и зараза на сваком су ћошку. Као и четири видно промрзле, исцрпљене и запуштене девојке прексиноћ око 21 сат на углу са Улицом Војислава Илића.
– Хоћемо да радимо – слоган незапослених, продавачице љубави изговарају малтене сваком мушком пролазнику усред стамбеног кварта.
– Мужу буквално скачу на шофершајбну. Толико су бахате, да препрече целу улицу, па их колима једва заобиђем. Снебивам се кад пролазим да их не изнервирам. Кад опште с муштеријама на паркингу, чекамо да заврше да би се ослободио паркинг.
Затекла сам и их у улазу, а она хладно каже „мало смо се љубакали“. Ујутру је паркинг пун кондома да немаш где да згазиш. Осећамо се као грађани другог реда – жали се огорчена станарка.
Радно време „краљицама тротоара“ одређује мрак, па се зими сусрећу и с децом која се враћају из школе.
– Већ су на улици око 19 сати, а ту је близу ОШ „Стеван Синђелић“. Моју ћерку чудно гледају. Хвалиле су јој качкет и бунду, па их више не носи јер се плаши да је не нападну. Сваке ноћи су ту, знамо им и имена. Недавно сам видела макроа да туче једну од њих. Галаме, вичу и стењу, не спавамо до јутра – прича узнемирено једна од мајки, и додаје да је чула да „услуге коштају од једне до две црвене“.
Нажалост, станари више не знају коме да се жале.
– Безброј пута смо звали и полицију и комуналну полицију, али све је горе. Стално нам говоре да их зовемо кад их ухватимо на делу, а док они дођу, обави се овде више од стотину дела – истиче један од станара. У комуналној полицији тврде да је овај проблем у надлежности редовне полиције, од које стиже уобичајен одговор.
– Свакодневно обилазимо места на којим се окупљају особе које се одају проституцији, па и улице на Коњарнику. То је по закону прекршај за који је предвиђена казна затвора до 30 дана – кажу у полицији.
Блиц
