Здрава и нездрава храна

Уместо да у њима уживамо, наши оброци, због сталних упозорења стручњака, о нездравим намирницама, почињу да личе на „минска поља“. Последње у низу упозорења које је стигло из Светске здравствене организације, јесте да је сланина подједнако штетна као дувански дим, или азбест у зидовима. Већ годинама арому прве јутарње кафи прате упозорења да се у том напитку крије окидач за болести срца. Ни мехурићи из безалкохолних напитака нису лишени ризика.

.

Ствари стоје, ипак, другачије.

Истина је да научници непрестано проучавају храну и њен утицај на тело. Али, интерпретације студија често су, наводи британски медијски сервис Би-Би-Си, претеране или извучене из контекста, па усмеравају људе, иронично, ка нездравијем избору хране. Пажљивије читање препорука даје другачију слику.

Сланина

Истина је да је Светска здравствена организација објавила доказе да сухомеснати производи могу бити канцерогени, али стварне опасности ни издалека нису тако велике како су бомбастични новински наслови најавили. Британска истраживања рака показују да чак и свакодневно конзумирање сланине и шунке повећава ризик од рака за скромних 6,6 процената. Другим речима, на сваких 100 људи који престану да једу сланину, за само једног би се могло рећи да је избегао рак. Поређења ради, на 100 људи који престану да пуше за 10 до 15 би се могло рећи да су избегли најтежу болест. Препоруке су, стога, да два танка режња неког сухомеснатог производа дневно не носе, практично, никакав ризик.

Кафа

Нема доказа да испијање кафе води у прерану смрт. Напротив, 2012. године „Њу Ингланд медикал журнал“ који је пратио 400.000 Американаца током 13 година, показао је да је испијање три до шест шољица кафе дневно смањило превремену смртност за 10 процената и ниво оболелих од срчаних болести, шлога, дијабетеса и инфекција. Још опсежнија студија на пола милиона људи прошле године је дала сличну слику – људи који пију четири шољице кафе дневно продужавају живот. Кафу не треба сматрати еликсиром живота, али извесно је да умерено уживање у црном напитку не скраћује живот.

Пшеница

Све више људи се одриче глутена иако нису осетили никакве симптоме, само зато што је пшеница проглашена „токсичном“. А истина је да врло мали број људи, око једног процента популације, има алергију на глутен. Сви остали захваћени „глутеноманијом“ нису алергични, већ могу имати само благу осетљивост на пшеницу. Они могу да осете дозу нелагоде када поједу већу количину хлеба која проистиче више од шећера и протеина, присутних и у другим намирницама, као што су воће или лук. Избацивање хлеба, дакле, не решава проблем те преосетљивости.

Раширено је веровање да храна на бази пшенице подстиче упале у телу, које доприносе „можданим маглама“ и повећавају ризик од добијања Алцхајмерове болести. Научници, међутим, упозоравају да исхрана богата угљеним хидратима и шећерима може заиста да доведе до неуролошких оштећења, али цело зрно пшенице је и даље боље од, рецимо, кромпира, јер ослобађа шећер спорије. Све у свему, људи једу пшеницу одувек, и уколико човек није на тесту показао алергију на ову житарицу нема никаквог разлога да је избегава.

Путер, сир и млеко

Претеран се показао и страх да млечни производи подижу холестерол који зачепљава артерије и представља претњу срцу. Истраживање објављено у Аналима интерне медицине откривају да пуномасно млеко и путер, иако несумњиво калоричнији у односу на „обрану“ варијанту, не повећавају ризик од болести срца. Људи који једу пуномасне млечне производе, показало се, нису чак неизоставно ни гојазнији од оних што конзумирају полумасне варијанте. Чак 12 студија је показало да су, штавише, мршавији. Претпоставља се да је могуће да масноћа помаже регулацији метаболизма, или да пуномасни производи једноставно дуже држе ситост, а самим тим и спречавају унос нездравих грицкалица. У сваком случају, „пуномасно“ би могло да постане ново „дијетално“.

Пастеризовано млеко

Не само пуномасно, већ и пастеризовано млеко нашло се на мети прогона као наводни изазивач екцема, астме и других имунолошких поремећаја. Погрешним се, међутим, испоставило веровање да се пастеризацијом убијају „пријатељске“ бактерије у млеку које помажу дигестивном тракту. Многи доктори сматрају да су таква уверења претерана и да благо загревање током пастеризације практично оставља хранљиве састојке нетакнутим, док се убијају микроби, изазивачи озбиљних болести, као што су туберкулоза, салмонела, ешерихија коли.

Јaja

Уверење да је јаје „срчани удар у љусци“, будући препуно холестерола који сужава артерије, показало се, такође, претераним. Иако остаје чињеница да превелика конзумација јаја може да доведе до нежељених ефеката. Ипак, до седам јаја недељно за здраве особе се не сматра ризичним по здравље.

Новости