Васкресење Лазарево – Прича о сиромашном дечаку из Сомбора, његовој борби, вери, искушењима и победама

1453231_946534142094236_2947175593202868833_n

И трећи пут за пар година пишем о Лазару Ришару. Сиромашном сомборском дечаку, који је са 17 година, у старим подераним ципелама и панталонама, без сата тренинга, претрчао свој први полумаратон (21 км). И почео је Лазар, као Форест Гамп, да трчи…

Трчао је полумаратоне, маратоне, па и ултрамаратоне. Већ 2011. г. постао је познат. О њему су писале новине, снимане су о њему ТВ-емисије на великим телевизијама (Прва ТВ, Б92, Пинк), обећана му је била помоћ од града Сомбора (која никада није стигла), почела је да пристиже и друга помоћ разних знаних и незнаних доброчинитеља. Па је то лагано спласнуло…

1937049_946534048760912_2730565623606770555_n

Kрајем 2013. г. писао сам поново о Лазару, како, са већ прегрштом освојених медаља, спава у шупи, на Малом католичком гробљу. И поново су се покренули дарежљиви и хумани људи, поново су о Лазару писале најтиражније српске новине, добио је и посао на бензинској пумпи, завршио је, у међувремену, и специјалну основну школу. И све је изгледало боље, знатно боље него раније. Али… Многочлана породица у којој је живео обилато се користила његовом популарношћу, и обилато је примала сваку врсту помоћи која је стизала за Лазара. И живели су боље него раније.

10250214_946534618760855_7071665824801003690_n

А онда, када је помоћ спласла, почетком ове године, Лазар је на најневероватнији начин био удаљен из те породице. Под монструозном оптужбом да је покушао да напаствује једну девојчицу из породице, Лазар је два месеца (од краја јануара до краја марта) провео у затвору и затворској психијатријској установи, где је био везиван, кљукан лековима, живећи између невиности свога сна и пакла сопствене јаве. После два месеца, када се открило да је све било лаж, Лазар је, налогом надлежног тужиоца, по хитном поступку ослобођен.

1936823_946534632094187_5220207027075205974_n

Надокнаду за паклена два месеца свог живота, од државе, до сада није добио. За време боравка у затвору изгубио је посао на пумпи и остао без било каквих средстава за живот, а није више имао ни где да оде. Али је наставио да трчи… Добротом једног Сомборца, скоро пола године је провео у његовом празном стану. Радио је где год су га звали, било за храну, било за неку ситну пару. И наставио је да трчи… Маратони, медаље и пехари су се ређали (има их већ на десетине). Kада је, почетком јесени, морао да се исели из стана у коме је привремено живео, нашао је скромну собицу у старој кући на сомборској периферији, у којој преспава под танким јорганчићем (остао је без свих својих ствари после затвора, јер све му је развучено, а много тога што је добио још је раније разделио онима који немају). Грејања у станчићу нема. Топле воде нема. Kупатила нема. Али Лазар трчи…

1935125_946535165427467_7866749223388985927_n

Пре неки дан је претрчао ултрамаратон Осијек-Апатин (55 км). У старим покиданим патикама. И одлази, кад год може, на Острог, где остаје и по неколико седмица, служећи и помажући манастирском братству. Kаже – тамо му је најлепше. И слушам његове приче о Острогу, о Богу и људима, о његовом животу, слушам овог скоро неписменог момка, који никада није научио сасвим правилно да говори. Слушам и остајем најежен његовим речима. Провоцирам његову веру и питам га: „Kако то, Лазаре, Бог допушта да ти, који толико верујеш у Њега, тако сурово страдаваш?“, а он ми одговара: „Да, али Он је учинио да све то мени не буде тешко!“. И ја остајем постиђен његовим одговором. За који дан простодушни, добри Лазар напуниће 22 године (на православни Бадњи дан). Неће се за рођендан почастити ни коцком чоколаде. Биће добро ако тог дана буде нешто појео. Али ће и тог дана трчати.

Аутор: Милан Степановић

Извор: ФБ профил Милан Степановић