Деда Мраз је Немац али га је Кока-кола присвојила

Франкфурт, Хајделберг – Ко је најзаслужнији за то како данас славимо Божић и новогодишње празнике, потегла се једне вечери расправа међу студентима филозофије док су испијали кригле „вајцена” у пивници „Фетерс” недалеко од Старог моста у Хајделбергу. И можда би то била уобичајена немачка расправа о томе да ли су Баварци у праву када кажу да је први Божићни вашар организован 1628. у Нирнбергу или Саксонци када тврде да је таква фешта још 1434. одржана у Дрездену, да се у надгорњавању знањем уз тамно пшенични пиво нису укључили потенцијални „наследници” Хегела, Хајдегера и Вебера, који су у кафану дошли са добрим предзнањем.

„Не, не, Деда Мраз је Немац”, узвраћа му плавокоси колега Ханс, наоштрен да у граду у којем су студирали безмало сви немачки великани одбрани немачки национални понос. „Можда га је ’Кока Кола’ прославила, али Деда Мраз каквог сада цео свет зна дело је једног Немца. И то карикатуристе Томаса Наста, Немца који је емигрирао у САД.”

И заиста Наст је усред америчког грађанског рата одлучио да нечим за Божић развесели читаоце и нацртао је дебељушкастог Деда Мраза са белом брадом, буцмастих образа и увек насмејаног. Његов приказ Деда Мраза, који са Северног пола доноси поклоне, у то време је толико постао популаран у америчком јавном мњењу да га је касније преузела „Кока-Кола”.

„Али, ако тај Немац Наст заиста допринео популаризацији Светог Николе као Деда Мраза, зашто онда не дајемо поклоне једни другима 6. децембра када се обележава тај светац, а не на Бадњи дан и Божић, 19 дана касније”, упита Марио.

„Можда ви у Америци за Светог Николу не дајете поклоне, али ми у Немачкој тада и те како дарујемо, нарочито децу”, рече Ханс, али не стиже да заврши реченицу кад га прекину Марио.

„Неее, то је обичај код нас за Божић. Па не могу да верујем”…

„Да, да, то је обичај који је у добром делу Европе и даље актуелан за Светог Николу, али га је Мартин Лутер 1535. у оквиру своје реформације пребацио за Бадње веће и Божић. Дакле, опет Немац”, слабодобитно подиже криглу пива и узвикну „прост” (живели – на немачком).

Марио прихвати здравицу, али кроз зубе процеди: „Још ће испасти да сте ви Немци и кићење новогодишње јелке измислили…”

Иако му Ханс у први мах на то не одговори, божићно дрво, или како се у Србији каже новогодишња јелка, води традицију, између осталог, из германско-словенских племена која су имала обичај да зими украшавају своје домове гранама зимзеленог дрвећа, призивајући тиме долазак пролећа. Ипак, на југу Немачке у живописном граду Фрајбургу тврде да су први имали јавно окићену јелку за Божић. Забележено је да су локални пекари у овом граду давне 1419. на градском тргу подигли јелку, украсивши је јабукама, вафлом, медењацима и шљокицама.

Ширењу ове немачке традиције највише су допринели чланови немачких аристократских породица. Тако је британска краљица Викторија допринела ширењу овог обичаја на британским територијама, што је научила од мајке немачке принцезе Викторије и мужа принца Алберта, обоје племићи из саксонског војводства Сакесен-Кобург-Залфелд.

Расправа за дрвеним столом хајделбершке пивнице није се завршила тако лако. Ханс није дуго чекао да одговори Марију.

„Знам да ви Американци мислите да сте измислили Божић, Деда Мраза и божићно дрво, али подаци заправо кажу да је у САД званично прву божићну јелку окитила једна Немица – баронеса Фредерика Шарлоте фон Ридезел”, наизуст рече Ханс, додавши да је њен муж био Адолф фон Ридезел, наравно рођени Немац. „Он се борио у америчком рату за независност, али на губитничкој страни. Због тога, када се вратио кући, жена је желела да га орасположи па је окитила јелку украсима и свећама, онако по немачким обичајима.”

Млади Американац италијанског порекла остао је без текста и брзо изгубио вољу за надгорњавање са немачким колегом.

Међутим, колико су Немцима били важни њихови обичаји у вези са украшавањем јелки сведоче и подаци да су управо они изумитељи бројних помагала за украшавање. Тако је 1875. Антон Клеменс Теодор Кајтел из Лајпцига убележен као изумитељ првих неклатећих држача свећа на јелки, док је више од века касније Баварац Клаус Кринер патентирао неклатеће постоље за јелку.

Штавише, Немци кажу да су се прве украсне кугле на новогодишњим јелкама појавиле на планинама Ергебирге на истоку земље давне 1830, а четрдесет година касније немачки хемичар Јустус фон Либиг успео је да нађе начин да кугле „обуче” у нитрат сребра, чиме су делом истиснуте стаклене кугле, које је први направио његов земљак Ханс Грајнер.

Чини се, више него значајан допринос Немаца данашњем начину слављењу Божића и новогодишњих празника у великом делу хришћанског света. Упркос америчким покушајима да преузму заслуге за комерцијализацију овог празника.

Аутор: Ненад Радичевић

Политика