Трамвај пола века шкрипао новосадским сокацима
Старији Новосађани с нескривеном носталгијом сећају се трамвајског саобраћаја, који је у њиховом граду замро још пре шест деценија. Трамваји кренули 29. септембра 1911. и главно превозно средство били до 6. маја 1958.
ЊИХОВА карактеристична шкрипа новосадским сокацима одјекивала је тачно 47 година, а деценија више протекла је од времена када је сасвим утихнуо. Трамваји су, наиме, главно превозно средство у Новом Саду били од 1911. до 1958. године и, нарочито на почетку доба које су обележили, били су део својеврсне технолошке револуције.
– Годину раније, Нови Сад је добио прву електричну централу без које би и трамвајски саобраћај, наравно, био немогућ. Први трамвај у граду почео је да саобраћа 29. септембра 1911. на главној, од укупно три пруге – враћа нас у те дане др Агнеш Озер, директорка Музеја Војводине.
Главна пруга је, наставља она, од железничке станице кроз Петефијеву ишла до Главног трга, а одатле кроз Господску, до Дунавске улице и обале Дунава. Железничка станица је тада била на месту Лиманске пијаце, а од поменутих улица само Дунавска и данас носи исти назив. Петефијева је постала Железничка, Главни трг је Трг слободе, а Господска – Змај Јовина.
Друга линија је од Главног трга ишла Ракоцијевом, која је нестала због градње нове зграде СНП и продужавала до тадашњег Артеског купатила, а данашње Јодне бање. Трећа је од Ћурчијске преко Житног трга водила до Темеринске. Од те три улице само је Ћурчијска, у међувремену, преименована у Пашићеву.
На тим линијама саобраћало је 11 кола, а прва незгода се, бележи тадашњи „Браник“, догодила већ 18. октобра 1911.
„У недељу око пола дванаест искочила су трамвајска кола са шина на скретници на Јелисаветином тргу и једва су се могла наместити. На срећу нико није погинуо, али је та несрећа на асфалту оставила дубоких трагова“, јавио је извештач листа.
Упркос томе, број путника је стално растао, па су педантни статистичари забележили да су новосадски трамваји 1913. превезли њих 1.599.752. Град је тада имао 33.000 људи, па се сваки од њих, у просеку, те године трамвајем возио 48 пута.
С обзиром на то да је после Првог светског рата број становника Новог Сада нагло порастао (1929. их је већ било преко 56.000), грађене су и нове пруге. Када је 1928. године, на стубовима који данас носе „Варадинску дугу“, подигнут Мост краљевића Томислава, трамвај је први пут прешао Дунав и стигао у Петроварадин. Од центра се кретао такође тек изграђеним Булеваром краљице Марије, који данас носи име Михајла Пупина.
Други светски рат дочекало је 20 трамваја, махом престижне светске марке ГАНЦ. Посебна атракција тада је био и ускотрачни моторни воз који је Новосађане превозио од града до плаже Штранд, а који су они, одмиља, назвали „Трчика“.
– Због брзог развоја града после Другог светског рата, неизбежна је била и нова организација градског превоза, па је већ 1949. у Новом Саду било 19 трамваја и 15 аутобуса – описује почетак сумрака новосадских трамваја Југослав Вељковски, виши архивиста Архива града Новог Сада.
Трамвајски саобраћај је био технички захтевнији, а рачунице су, додаје он, показивале и мање исплатив, па су аутобуси, у наредних девет година, дефинитивно победили. Једна за другом укидане су трамвајске линије да би, на Ђурђевдан, 6. маја 1958. године, кола са бројем 22 кренула на последњу вожњу. Из Дунавске су, кривудавом трасом, отишла ка Железничкој станици, а одатле право у – носталгију.
КЛАЈ – КЛАЈ 25 КИЛОМЕТАРА НА САТ
За све линије у Новом Саду је још 1911. градском одлуком била прописана максимална брзина. Кретала се од 12 до за то време фантастичних 25 километара на час. На тачкама са великом концентрацијом људи, попут Житног трга, брзина је била додатно ограничена на само четири километра на сат.
ТРАМВАЈЕ ИМАЛА ЧЕТИРИ ГРАДА
Трамваје су имала тек четири града на територији данашње Србије. У Београду су кренули 1892. године, у Суботици 1897, у Новом Саду 1911. и Нишу 1930. године. У престоници иду и данас, у Нишу су, као и у Новом Саду, укинути 1958. године, док су у Суботици у романтична сећања одјездили 1974.
Новости
