Лампиони из суботичких јаслица

Прва јелка окићена на јавном месту, на нашим просторима, 1859. године у Суботици. У обданишту Велђија дечјој радости није било краја. Прве божићне јелке, двадесетих година 19. века окитиле су у својим домовима племићке породице

Једна од првих фотографија окићене јелке у Суботици из фонда градског музеја
Једна од првих фотографија окићене јелке у Суботици из фонда градског музеја

НА стотине најмлађих Суботичана, окупљених у јаслицама Лајоша Велђија, 24. децембра 1859. године певало је божићне песме и нетремице посматрало велику, окићену јелку. А, када је свако од њих добио симболичан поклончић, који се налазио испод божићног дрвета, њиховој радости није било краја.

То је било први пут на овим просторима да се јелка окитила на неком јавном месту, а тада је и први пут организована јавна прослава Божића.

Додуше, на тло данашње Војводине, а тада Аустрогуарске царевине, обичај кићења јелке дошао је три деценије раније. Прве божићне јелке, двадесетих година 19. века окитиле су аристократске и племићке породице, које су имале родбинске везе у Немачкој, Бечу и Будимпешти. Божићно дрво, са што више украса било је ствар престижа. Стаклене анђеле, јагањце и свећице, испод којих су биле шарене кутије са поклонима, дуго су чежњиво гледали сиромашнији грађани.

Како би радост Христовог рођења поделио и осталој деци, у чијим скромним домовима јелка неће засветлети, Лајош Велђи, оснивач једног од првих забавишта, окитио је велико божићно дрво.

– Из Велђијевих каснијих списа види се да су се на јелкама у суботичким обдаништима налазиле по четири стаклене кугле, 60 свећица са држачима, четири велике националне заставе са натписом божићног карактера, папирни ланац националне црвене, зелене и беле боје – открива Јудит Рафаи, кустос Музеја града у Суботици. – Прославе су у вртићима потом организовале месне заједнице, а на њима су учествовала сва деца, без обзира на веру.

Окићено божићно дрво тада је на велика врата почело да улази у грађанске породице и одомаћује се у северним крајевима наше земље.

Јавно прослављање Божића 25. децембра на северу Бачке траје све до краја Првог светског рата и до присаједињења Краљевини СХС, када је укинуто и постало само породична светковина.

КО ЋЕ НАПРАВИТИ СЈАЈНИЈУ И ЛЕПШУ

Богати су се утркивали чија ће јелка бити већа и сјајнија, док су сиромашни у дому имали само једну зимзелену грану са покојим украсом. Док су у богатим градским кућама четинаре красили стаклене и луксузне кугле, а друштво им правиле свилене бомбоне и свећице, по селима су се качили украси од гранчица, глине, често и тврђи медењаци, ораси… Врло брзо, јелка је постала и статусни симбол. Домаћице су се утркивале која ће направити лепше звездице и анђеле…

Новости