Весна Пешић: У чему греши „српска мајка“ Љиљана Смајловић

vesna_pesic_na_N1

Оно што је мука жива је како то да неки Срби више воле слободу медија и критике, него да буду Срби као такви
Могло се и очекивати да „српска мајка“, уредница Политике, неће дуго издржати да не поткачки ревносног читаоца Гардијана из Хрватске због живописног описивања пропасти Вучићеве Србије. Тражила је закачаљку и нашла је у нападу на наш вољени Тањуг који је, гле ужаса, нападнут од – колумнисте Бориса Дежуловића из Хрватске. На бранику српске националне агенције нашао се главни Политикин колумниста Александар Апостоловски. Жали се како је Тањуг угашен, али и даље објављује вести које стижу чак до региона, па тако и до пакосног Бориса Дежуловића, који се острвио на нашу злосрећну агенцију. Као да би најбоље било да Тањуг све своје вести само нама шапуће на уво и да их све пише лично Александар Вучић. Што се изгледа и догодило, јер је тобоже укинути Тањуг хладно фалсификовао наслов текста из Гардијана. Уместо оригиналног – „Београд на води: неочекивано место за петродоларе из Залива“ – Тањуг је наслов чланка Херберта Рајта прекрстио у „Гардијан: Београд, град креативности и нових подухвата“. Охо-хо, како је то мило чути! Креативни Тањуг је променио и смисао овог чланка и из њега избацио све критичке опаске, које по савесном Апостоловском представљају „само четвртину текста“. Ко шиша текст неког енглеског новинара, кад су се домаћи већ сасвим лепо уразумили.

Али људи моји, шта да се ради са тим Дежуловићем! Изгледа да смо га надрљали. Појавио се непријатни комшија и то баш онај што све о нама зна и још приде несносно талентован, па пише о Србији и каже да има „много материјалних доказа да је цела Србија једна групна психијатријска сеанса”. И он те доказе упорно преко границе шаље. Оно што српски медији скривају, ето ти га комшија да обелодани. Е па хвала ти комшија, од срца ти хвала. На пример за то што се чудом не можеш начудити над невиђеним скандалом да Виши суд у Београду криминалцу Кристијану Голубовићу одложи издржавање затворске казне због неодложног учешћа у Пинковој Фарми. О томе се брујало само на твитеру. Има тих доказа ко плеве, сваки дан их је све више, јер та фабрика ради даноноћно. И хвали се марљивошћу. Питам се како си успео државни удар да пропустиш – то је била чиста психијатрија са пуно материјалних доказа.

Кад је Србија под оваквом хипнозом и ништа је не боли, ни сузу да пусти кад се сама сахрањује, срећом имамо Бориса да је одалами. На српски је Тањуг руку дигао, и онако из мерака га помешао са телеграфском агенцијом Совјетског Савеза, чувеним ТАСС-ом. И by the way, Смајловићку за срце ујео називајући обожаваног Путина – Јосиф Висарионович Путин и друг Џугашвили. И све тако, много непријатно, али лековито.

Шта је Смајловићку највише наједило? Више и од Тањуга и Путина Џугашвилија? Њој не иде у главу како то хрватски колумниста Борис Дежуловић може објављивати критику Вучићеве Србије у гласилу Срба у Хрватској – у Новостима. Како то да сви Срби нису на бранику Србије, овакве или онакве, свеједно које. И ове Вучићеве – болесничке. Оно што је мука жива је како то да неки Срби више воле слободу медија и критике, него да буду Срби као такви. А богами има и Хрвата који немају где да лупају по Хрватској, него у српским Новостима. Слободне новине не пребројавају крвна зрнца, па богу хвала, баук Виктора и Бориса кружи регионом.

Пешчаник