Политика: Хрватски нуклеарни отпад на граници са БиХ?

Већ више од годину присутан је страх, па и паника, код мештана у пограничним градовима између БиХ и Хрватске, откако су се појавиле најаве да се у Загребу као најпогодније место где би се могао складиштити нуклерани отпад планира локација на Трговској гори код општине Двор, на граници између две земље. Из Загреба засад нема јасног одговора због забринутости хоће ли локација војног складишта Черкезовац бити коначан избор за одлагање отпада ниске и средње радиоактивности, али судећи по изјавама из хрватских надлежних тела, које су месецима преносили медији у БиХ, о томе се сасвим сигурно размишља као о најизвеснијој опцији.

Забринутост код 220.000 мештана као и надлежних руководстава у десетак градова унско-санског слива, међу којима има локалних заједница из обе земље (Хрватске и БиХ) и оба ентитета у БиХ, појавила се јер је земљиште око Трговске горе водопропусно и трусно, а постоје многобројни потоци и мале речице које се уливају у Уну, па би одлагање отпада представљало опасност за здравље становништва. Зато су у априлу прошле године петицију противљења потписивали становници Новог Града у Републици Српској, али и Двора на Уни у Хрватској.

Скупштина РС тим поводом је у децембру прошле године донела и декларацију којом се успротивила одлагању нуклеарног отпада на Трговској гори.

„Хрватски сабор је у октобру 2014. донео Стратегију збрињавања радиоактивног отпада. Скупштина РС са забринутошћу констатује да је локација Трговска гора, удаљена мање од три километра од границе са БиХ, предвиђена од Хрватске за одлагање радиоактивног отпада”, наводи се између осталог у декларацији. Очекивало се да ових дана сличну декларацију донесе и парламент Федерације БиХ, али је последња седница отказана.

„БиХ се снажно противи изградњи наведеног одлагалишта. Хрватска може да пронађе прикладније решење, које не би довело у опасност добросуседске односе две земље”, рекао је Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, прошле године на седници Међународне агенције за атомску енергију у Бечу.

У пограничним општинама очекују снажнију реакцију органа на нивоу БиХ, посебно знајући да је касарна Чекаревац удаљена десетак километара ваздушним путем од Велике Кладуше, места где постоји познато упориште вехабија у селу Босанска Бојна. „Страхујемо за здравље, привредну штету, али не смемо занемарити ни терористичке опасности. Треба задужити органе власти који ће у преговорима са Владом Хрватске одлучити да одлагање нуклеарног отпада не може бити тако близу границе, што захтева осам локалних заједница из оба ентитета“, навела је за „Политику” Сњежана Рајлић, начелница Новог Града.

Радиоактивни отпад из Хрватске тренутно се складишти у Загребу у Институту „Руђер Бошковић”, из ког су у априлу прошле године најпре рекли да отпад неће одлагати у општини Двор, уверавајући да је тек трећина капацитета у институту искоришћена. Неколико месеци касније, то јест у јулу прошле године, општину Двор позвао је хрватски Завод за радиолошку и нуклеарну безбедност да учествује у одабиру локације. Од четири локације, рекли су тада у заводу, Черкезовац се показао најпогоднијим за изградњу центра за збрињавање радиоактивног отпада, који би ишао у више фаза све до 2043. године.

Младен Кременовић

Политика