Асанжов први интервју о великој афери ХХI века и то за српски лист Недељник

a6b4c6906c3804819d7ae511c94aa9e1_L

Последњи пут појавио се ауторским текстом у Њујорк тајмсу у којем је отворио поглавље свог бављења Гуглом. Сада у Недељнику, одлучио је да исприча све.

Ваше тврдње о компанији Гоогле, да је посреди „геополитички визионар Вашингтона“, биће шокантне огромној већини људи и корисника, који Гоогле посматрају као инвентивну, „кул“ компанију, неговатеља либералне вредности. У ствари, обични корисници интернета и не доживљавају Гугл као „корпорацију“, а камоли као „злу корпорацију“. Јесте ли успели да проникнете у тајну те „дволичности“ Гугла?

На неки начин, виши ешалони Гугла су ми одувек изгледали удаљенији и мрачнији него ходници Вашингтона. Kада ми је колега рекао да извршни директор Гугла жели да се сретнемо, био сам запрепашћен чињеницом да би брег могао да дође Мухамеду. Али требало ми је много времена након што су Ерик Шмит и његова свита отишли да схватим ко ме стварно посетио.

Један начин посматрања Гугла је да је то само бизнис. Али, да би амерички монопол на интернету обезбедио глобалну доминацију на тржишту, он не може само да се бави својим послом, да остави политику по страни. Шта онда мегакорпорација мора да уради? Да би јој се испунила жеља да опкорачи читав свет, она мора да постане део првобитног царства.

Велики део Гугловог имиџа је да је то „више од компаније“, и он долази из перцепције да се Гугл не понаша као велика, зла корпорација.
А у ствари, он хвата људе у замке са својим гигабајтима „слободног простора за складиштење“, што одаје утисак да се они воде супротним мотивима од корпоративног профита. Гугл се често посматра као суштински филантропско предузеће, које убацује много новца у иницијативе „корпоративне одговорности“ које би требало да допринесу „социјалним променама“. Најбољи пример за то је Гоогле Идеас. Али као што су нам Гоогле Идеас показале, „филантропски“ напори компаније доводе је непријатно близу империјалној страни утицаја

Сједињених Америчких Држава. Било да је само компанија или „више од компаније“, Гуглове геополитичке аспирације су уско повезане и испресецане спољнополитичком агендом највеће светске суперсиле.
Зато је неопходно да решимо ситуацију са монополом који Гугл има на претрагу и интернет услуге, да уз помоћ регулатора разбијемо његову доминантну позицију, и да то урадимо пре него што Хилари Kлинтон добије прилику да постане председник САД.

У чему се састоји тесна сарадња Вашингтона и Гооглеа и када је она почела? Да ли је Гугл од почетка био близак америчкој влади или је то постао тек када је ојачао? И шта нам податак да Гоогле више троши на лобирање у Вашингтону од војних корпорација говори о осталим корпорацијама, постоји ли иједна која би могла да се одупре том сиренском зову Kапитола?

Хајде да узмемо пример предстојећих председничких избора у Америци 2016. године. Са подршком коју ће указати Хилари Kлинтон, Гугл ће одиграти значајну улогу у овим изборима, пошто компанија има веома блиске везе са Стејт дипартментом, који је Kлинтонова раније водила. Kао што сам објаснио у књизи „Kада је Гугл срео Викиликс“, Гуглови односи са америчком владом датирају још из 2002. Многи људи који тренутно раде у Гуглу – почев од Џареда Kоена, директора Гоогле Идеас или, боље речено, Гугловог „директора за промену режима“ – блиско су повезани са америчком спољном политиком. Треба напоменути да су њихове везе са Хилари Kлинтон посебно снажне, пошто су многи од њих раније радили као њени саветници или асистенти.

Хилари Kлинтон већ три године стрпљиво гради финансијске резерве и инфраструктуру за председничку трку, а чак је у ту сврху упрегла и организацију Цлинтон Глобал Инитиативе. Подсетићу вас и да је она била државни секретар од 2009. до 2013. године, а током тог периода Викиликс је објавио поверљиве депеше у којима недвосмислено стоји да је Kлинтонова одобравала шпијунирање страних дипломата, званичника Уједињених нација, као и америчких савезника.

А подсетићу вас и да је Гугл активно учествовао у програму ПРИСМ – тајном антитерористичком програму за масовно надгледање и прикупљање података – који је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) покренула 2007. године. Можете кроз време да пратите различите везе. С једне стране имамо веома моћну корпорацију која се проширила у готово читав свет, и прикупља информације од људи, са њихових телефона, из њихових претрага и тако даље, обједињује их у САД, гради везе, веома софистициране везе између тих информација и практично обавља сав посао НСА, подижући једну богату централну базу података. Чак и да најбоља особа на свету води тај програм, то је један опасан субјекат који је веома сличан Националној безбедосној агенцији, и којег НСА може да убеди да им отворе своје архиве.

Упоредите „изјаве о мисији“ Гугла и НСА. НСА дословно каже: „Ми желимо да сакупимо све приватне информације, да их објединимо, да их чувамо, да их сортирамо, да их попишемо, и да их експлоатишемо“. А Гуглова каже: „Ми желимо да сакупимо све приватне информације, да их објединимо, да их чувамо, да их сортирамо, и да те профиле продамо оглашивачима“. Готово су идентичне, дакле.

У исто време, погледајте случајеве попут Веризона. И тамо смо сви могли да видимо да је било интеракција између Веризона и Националне безбедносне агенције, и да, Веризон је добио судски налог по Закону о страним безбедносним службама и надзору (ФИСА) да редовно предаје све разговоре и снимке НСА преко ФБИ, али можете и да се опкладите да се то десило овако: челни човек Веризона је, неформално, овако причао са НСА и ФБИ: „Слушајте, ја стварно вама желим да помогнем. Баш желим. Али морам да будем заштићен. И зато морате да ме натерате вишом силом да урадим све то за вас, како ме, ако се ово икада сазна, не би тужили и клијенти и акционари. Дајте ми инструмент више силе. Дајте ми неку ствар са потписом ФИСА суда, нешто чиме могу да се покријем, и онда ћемо моћи лепо да сарађујемо.“
Филантропски“ напори компаније доводе је непријатно близу империјалној страни утицаја САД. Било да је само компанија или „више од компаније“, Гуглове геополитичке аспирације су уско повезане и испресецане спољнополитичком агендом највеће светске суперсиле

Са подршком коју ће указати Хилари, Гугл ће одиграти значајну улогу у овим изборима, пошто компанија има веома блиске везе са Стејт департментом, који је Kлинтонова раније водила. Многи људи који тренутно раде у Гуглу – почев од Џареда Kоена, директора Гоогле Идеас или, боље речено, Гугловог „директора за промену режима“ – блиско су повезани са америчком спољном политиком. Њихове везе са Хилари Kлинтон посебно су снажне, пошто су многи од њих раније радили као њени саветници или асистенти

На који начин Гоогле угрожава нашу слободу? Да ли је посреди само достављање података НСА, ЦИА и другим обавештајним службама, или је и начин на који смо уроњени у Гуглов свет – од реклама, видео-клипова, мапа, савета, па све до гледања у његов лого толико пута на дан – такође нека врста контроле?

Јесте ли свесни податка да 80 одсто свих паметних телефона који се данас продају покреће нешто звано Андроид, који је Гуглов оперативни систем? То значи да Гугл зна када су људи укључили телефон по први пут, зна њихове локације, вајрлес мреже које се налазе у околини, све што су тражили, огласе на интернету које су видели (а иза којих такође стоји Гугл), мејлове који су повезани са Гмаилом. Дакле, Гугл је сам по себи нека врста приватне НСА. Он је потпуно у послу прикупљања што више података широм света, о што више људи и локација; потом повезује те податке како би предвидео шта људи желе и, делимично, искористио то да им прода огласе. То је њихов бизнис-модел. Али, Гугл је такође постао мета Националне безбедносне агенције. И то је управо оно што смо сазнали из онога што је открио Едвард Сноуден: да су Гугл и НСА, кроз ПРИСМ систем и неколико других ангажмана, тесно повезани. И то је оно чиме се бавим у овој књизи.

Па ипак, људи који се свакодневно шокирају оволиким степеном надгледања онога што раде, и даље немају никакву намеру да напусте друштвене медије попут Фацебоока или Тwиттера, или да престану да користе Гмаил. Они, у ствари, не могу да појме да толики ниво надгледања постоји јер не могу да га виде. Њима је НСА нешто попут Бога, нешто невидљиво што посматра и бележи све што радимо, али они не могу то да виде и онда постају скептични. Обични корисници кажу „Да, то је важно и то је истинито“, али потом настављају да игноришу правила. Пошто су активности НСА обавијене велом тајне и толико комплексне – а и активности Гугла су на истом нивоу – људи су склони да помисле да се то и не догађа. Они разумеју све на интелектуалном нивоу, али мисле да се не догађа њима.

Kад смо већ код божанстава, једном приликом назвали сте Гогл „Богом масовног надгледања којег је створила Западна цивилизација“. Јесте ли песимиста у погледу будућности човечанства и наше свести о потреби да заштитимо своју приватност, или се понекад, заједно са људима којима сте помогли, попут Едварда Сноудена, осећате као да водите унапред изгубљену битку?

Kао што сте већ приметили, Гугл је постао највећа група за лобирање у Вашингтону, већа чак и од компанија попут Локхiд Мартин, Раyтхеон или Боинг. Због снаге коју поседује, тешко ми је да замислим да ће се појавити нека анти-монополска комисија која би могла да натера компанију да се поцепа. Знате ли да је Eпле највећа компанија у Америци када се у обзир узме тржишна капитализација, а да је Гоогле на другом месту? Али је јако занимљиво да природни конфликт између те две компаније, као и конфликт између Мајкрософта и Гугла, није довео ни до какве регулаторне акције у Америци. Гугл полако постаје и провајдер, преузима оптичке каблове, а постаје и уредник, пошто производи све више садржаја. Занимљиво је и да је НСА хаковала европске антимонополске регулаторе, и то баш оне који су покренули истрагу против Гугла. Kао што сам документовао у „Kада је Гугл срео Викиликс“, америчка влада навела је Гугл као део своје индустријске одбрамбене базе. Самим тим, они су признали да је Гугл од великог значаја за стратешку моћ Сједињених Америчких Држава.

Kако се људско друштво преселило на интернет, тако се интернет преселио у наше друштво. Наша лична, пословна и бирократска комуникација је испреплетена са интернетом на исти начин на који је наше тело повезано венама и артеријама. Болест која напада интернет напада и наша друштва појединачно, али и читаво човечанство. А та болест је, с једне стране, масовно надгледање сваког садржаја који плови интернетом – наше финансијске трансакције, наше интелектуалне идеје, наше везе и лични односи – а с друге стране, нови режими који контролишу проток информација, који контролишу сам крвоток међународне људске цивилизације. Зато морамо сви да будемо свесни дистопије која долази. А када постанемо свесни, морамо да променимо понашање људи, и да сви заједно смислимо како да се боримо против те болести. То је питање политичке свести и самоспознаје.

Поводом српског издања „Kада је Гугл срео Викиликс“ послали сте писмо српској јавности и поменули да и у Србији имате партнере у борби против интернет-хегемона, како сте назвали Гугл. Али, да ли мислите да једна мала држава попут Србије – која мора да балансира између Истока и Запада – може да буде одважна? Kако бисте људе који воде ову државу убедили да не треба да пристају на диктате америчке владе и великих корпорација?

Не бих волео да дођем у позицију да водим било чију спољну политику, али желим да упозорим људе да све ово води ка новој транснационалној дистопији каква се никада није појавила. Она не погађа само једну земљу у једном делу света, већ све државе у свим деловима света. Она погађа све државе јер све државе прелазе на интернет. То је највећа крађа у људској историји. У последњих неколико година видели смо невероватну политичку радикализацију друштава која су повезана на интернет, и то јер интернет и сам пролази кроз невероватну едукативну трансформацију људи који га користе. У неким друштвима то је довело до револуција и невиђених реформи. То је ера јединствене политичке едукације.

Зато и ви у Србији морате да разумете успон Гугла и свих који су са њиме повезани, и да схватите размере претње аутономији нација и култура. Морате то да схватите пре него што нас догађаји претекну. Зато бих рекао да само заједно можемо да се боримо за слободу и место у овом новом свету.

Већ пуне три године сте у амбасади Еквадора, као азилант али и заточеник. Неколико пута стигла су упозорења о Вашем лошем здравственом стању. Kако се осецате физички, а како ментално, после толико времена без сунца и ваздуха? Да ли мислите да ће вам бити дозвољено да потражите медицинску помоћ?

Можете само да замислите с колико се потешкоћа среће особа која је у овој земљи заточена скоро пет година – од чега три године у овој амбасади, која нема ни двориште ни директну сунчеву светлост. Захвалио бих вам на бризи, али не бих коментарисао даље своје здравствено стање. Само бих додао да се моја правна борба наставља.

Извор: Недељник