Гушчјим пером васкрсао прошлост

svetozar_pajic_dijakУ овој менаџерској епохи, када се рађају нове и удробљавају старе професије, а добри стари занати изумиру, право чудо је оно што је урадио и наставља да ради Новосађанин Светозар Пајић Дијак (60) који је васкрсао калиграфију и оживео драгоцена заборављена дела српске рукописне баштине.

Гушчјим пером на пергаменту рукописао је, између осталог, три верзије Законика цара Стефана Душана – две по најцеловитијем Призренском препису на старословенском језику, а један је транскрибовао на савремени српски језик у истом стилу, Карејски типик Светога Саве, Хиландарско четворојеванђеље, делове Светог писма међу којима и Откровење Светог Јована Богослова, које је прва књига на савременом језику ручно преписана на пергаменту у стилу и лепоти средњег века, Цетињски октоих, као и Мирослављево јеванђеље које сматра својим животним делом.

Нема случајности

Занимљиво је да је Пајић пре него што се посветио калиграфији био успешан послован човек, који је у некадашњој Југославији радио за словеначку фирму Искра Делта компјутери где је догурао до позиције директора маркетинга за земље СЕВА, водио велике и уносне пројекте, учествовао на међународним светским сајмовима…

Када се распала СФРЈ, распала се и фирма, а Светозар се по губитку посла вратио својим старим љубавима, првенствено сликарству.

– Слао сам свој ЦВ на стотинак адреса, али одговара за посао није било. Мир сам пронашао у цртању. За своју душу сам у техникама туш и акварел осликао делове Новог Сада. Почео сам од насеља Подбаре где сам се родио па наставио са местима која су обележила моје одрастање. На крају је то био серијал од 40 амбијенталних мотива и када је моја другарица то видела одушевљено је рекла да одаберем 12 слика и урадим календар. Послушао сам је и тако је све почело – прича Светозар Пајић, који је након календара који је постигао велики успех осликао све веће градова Војводине, а касније и идиличне пределе војвођанских села.

svetozar_pajic_dijak_4Удахнуо је душу Новог Сада и разгледницама, поштанским ковертама, а за обележавање 250-годишњице свог града урадио је оригиналну луксузну уметничку мапу са 22 ауторска мотива која је постала званичан поклон Новог Сада иностраним и домаћим делегацијама.

– Ништа није случајно. Ми смо сви припремани целога живота за оно што радимо – каже Пајић, који је свој уметнички дар изражавао у авиомоделарству и бродомоделарству, фотографији, вајању, сликању, дизајну…

Изложбе и награде

Светозар Пајић Диак добитник је бројних награда међу којима је и она за животно дело од Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС). Имао је имао више од 50 самосталних изложби у земљи и иностранству, почетком фебруара ће своје радове представити у Музеју у Зрењанину, а током марта у Руском дому у Београду. Након тога ће се, као и ранијих година, се током Васкршњег поста повући у манастир где ће рукописати…

Сам свој мајстор

svetozar_pajic_dijak_1Сусрет са књигом Светозара Радојчића „Лепота српских минијатура“ открио му је раскош наше калиграфије. Таленат и стрпљење му нису недостајали, оно што је фалило јесте прибор којим ће остварити оно што је желео, а то је да све ради на свој, уникатан начин.

– Све сам изучавао до детаља. Питао сам се ко је и како правио пера којим су писани ти рукописи и на своје изненађење открио да су то радили Енглези. А онда ми је било потребно знање како се израђује пергамент – објашњава наш саговорник који захвалан некадашњој фабрици коже у Руми, која му је изашла у сусрет и правила за њега пергамент по старој рецептури.

Данас овај уметник сав прибор и алата којим се служи прави сам. Он не само да пише, а исписане редове украшава бројним иницијалима, заставицама и минијатурама које осликава и тако прави књижевни рукопис, него и коричи књиге, прави окове, копче. Чак је направио и кофер за пренос ових вредних дела који може и да стоји, односно да буде сталак за књиге.

– У калиграфији је сажето све што сам радио од дечачких дана. Радим је из душе и срца. Ја не копирам, него преписујем, али свему дајем свој дух и колорит – каже Пајић, који користи боје на природној основи правог пигмента, као и више врста злата у свом рукописању.

 У славу божанске лепоте
„Светозар Пајић Дијак, песник међу граматицима, својим рукописом исписује својеврсну химну светој ћирилици. Лепота слова и речи настају у славу божанске лепоте. Као што појање одјекује међу зидовима, тако и свештена слова красе странице књига. Управо такви његови радови уводе нас у амбијент светогорских, дечанских и сопоћанских испосница и келија у којима је настајало српско културно благо и које он вештом руком и јединственим надахнућем реафирмише“, записао је проф. др Драгиша Бојовић.

Манастирски мир

svetozar_pajic_dijak_3Иако све ради уз благослов свештеника, чини се да је најважнији био онај који је давних дана добио од супруге Марије која умела да препозна и подржи његов таленат и посвећеност калиграфији, а ту подршку има и од њихове деце, сина Милана и ћерке Јелене, који су завршили уметничке школе.

Нека дела нашег саговорника, који је и сарадник Института „Конфучије“, настала су у његовом атељеу, а она најчувенија, где је била потребно додатно стрпљење, инспирација и прецизност, стварао је у тишини наших манастира у којима српским монасима преноси тајне калиграфије.

Захваљујући овом несвакидашњем уметнику, поново имамо рукописна средњовековна дела чија су култура писмености и раскошна лепота доступни на увид јавности.

Надимак Дијак Светозар Пајић је добио по Григорију Дијаку, ђакону који је исписивао делове оригиналног Мирослављевог јеванђеља. А тако је Пајића назвао професор Богдан Станојев у одушевљењу када је видео његов препис Душановог законика.

– Тада нисам ни слутио да ћу рукописати Миросављево јеванђеље, које сам радио седам година у манастирима Жупи Никшићкој, Сопоћанима, Кончулу, Високим Дечанима, Зочишту, Фенеку, а завршио у Ковиљу – прича Светозар и додаје да му је највећа награда за тај труд био коментар Душана Мрђеновића из издавачке куће Досије, која је штампала чувену фототипију овог нашег најзначајнијег рукописног споменика културе, да „не може да разликује оригинал од преписа“.

Вести-онлајн