И српска десница против рехабилитације Недића

Milan-Nedic-rehabilitacija

На српској десници већина лидера националних и патриотских партија и политичких покрета слаже се око тога да би улогу Милана Недића, председника квислиншке власти у Београду, такозване владе народног спаса за време немачке окупације у Другом светском рату, требало детаљно да истраже водећи историчари и правници. Само ретки су спремни да јавно подрже Недићеву судску рехабилитацију, коју су затражили чланови његове породице и наследници. Углавном сви водећи српски десничари у изјавама за „Политику” указују на разлику између њега и Драже Михаиловића, који је недавно правно рехабилитован.

Лидер радикала Војислав Шешељ истиче да на Недића не може у основи да гледа позитивно.

„Он је био председник квислиншке владе, која је извршавала све кључне налоге немачких окупатора. У оквиру његове владе деловали су љотићевци, такозвани Српски добровољачки корпус. Они су упорно ратовали против четника Драже Михаиловића. Међутим, морамо да признамо да је Милан Недић веома заслужан за пријем и збрињавање неколико стотина хиљада Срба из Павелићеве усташке хрватске државе. Пошто Недићу није ни суђено, намеће се правно питање како је уопште могуће спровести рехабилитацију. Ми српски радикали сматрамо да историјска наука без икакве политизације треба до краја да расветли Недићеву историјску улогу“, наводи Шешељ.

Разлика између Недића и Драже Михаиловића је и у томе што је Дража био на челу антифашистичког четничког покрета, а Недић је био у служби Немаца, додаје Шешељ:

„Дража је осуђен у режираном комунистичком процесу, а Недић уопште није суђен. Имам више негативно мишљење о Недићу, него позитивно. Никад себи не бих дозволио да се нађем у историјској и практитчнополитичкој улози Милана Недића. Моје мишљење је да је боље погинути, него се ставити у службу окупатора, непријатеља свог народа.“

И председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић се слаже да расветљавање случаја Недић треба оставити историчарима, али додаје да у странци на чијем је челу о овом питању нису разговарали.

„Од рехабилитације Недића у овој земљи постоје много хитнији горући проблеми. Верујем да се господин Недић свесно жртвовао и прихватио да буде колаборациониста. Али, он је ипак био колаборациониста. Мислим да породица Милана Недића има право на имовину, јер је Недића смрт спречила да буде правно окарактерисан и да му се одузму права. Мислим да породица има сва права да потражује имовину генерала Недића, јер он никада није био осуђен. Смрт је у овом случају предухитрила суд и мислим да је то одузимање имовине путем комесарских одлука недостојно“, истиче председница ДСС-а.

Колумниста „Политике” десне оријентације Миша Ђурковић није желео да се за наш лист изјасни о рехабилитацији Недића, док је некадашњи Шешељев најближи сарадник Драган Тодоровић, данас председник удружења Источна алтернатива и лидер политичког савеза Родољуби (Српска лига, Народна мрежа, Српско национално вијеће из Црне Горе, Источна алтернатива), категорички против.

Тодоровић истиче да постоје два периода у Недићевој биографији. Први је пре него што је именован на место председника „владе националног спаса” – нема, каже он, никакве дилеме да је Недић часно вршио своју дужност, посебно у Првом светском рату када је стекао углед као способан официр.

„Имамо и период када је прихватио да буде председник владе и тиме ушао у колаборацију са Немцима. Ја могу да разумем евентуално његове личне разлоге због чега је он то прихватио, али апсолутно не могу да прихватим да је ушао у колаборацију са Немцима. Нешто слично је урадио и Петен у Француској, са веома сличном биографијом као и Милан Недић. Никакве активности које је имао као председник владе у заштити Срба и припадника других националности избеглих испред усташког ножа из Хрватске, БиХ и других крајева, по мени не могу оправдати његову колаборацију“, подвлачи Тодоровић.

За Бошка Обрадовића, лидера покрета Двери, нема ничег спорног у томе да се судски објективно и непристрасно утврди истина о Милану Недићу.

„Ради се о врхунском српском официру са изузетном војном каријером који је био спреман да жртвује своју војничку част зарад борбе за опстанак српског народа. Спасао је огроман број Срба и припадника других народа који су бежали од усташког ножа.“, напомиње Обрадовић.

Посебно смо, како истиче, дужни да утврдимо како је Недић настрадао у комунистичком затвору, а суд и историчари нека кажу своју реч, без идеолошких и политичких притисака.

„Нема сумње да је овај велики херој из Првог светског рата, жртвовао себе за свој народ. Многи данас бацају камен на њега, а не смеју реч да кажу против „Четвртог рајха”, НАТО-а „, каже Обрадовић.

Драган Тодоровић сматра да све ове приче не воде ничему добром за Србију и српски народ и да су „само нови покушај поларизације, да би се ова беда и јад у којима живимо заборавила и заменила другим темама. То треба оставити да неке друге генерације донесу суд”.

Ниједан Србин није отишао на Источни фронт

Генералу Милану Недићу треба да захвалимо што ниједан Србин за време Другог светског рата није окренуо оружје против Руса на Источном фронту, каже историчар Радован Калабић, члан Председништва Српске народне партије Ненада Поповића.

„Као што треба да му захвалимо на спасавању 470.000 Срба прогнаних из наказне НДХ, а Словенце да подсетимо како су генерал Недић и његов комесар за избеглице Тома Максимовић пружили уточиште за 50.000 њихових сународника.“

Политика