Синиша Ковачевић: Није добро што Вучићу аплаудирају као у Северној Кореји, приступићу „Коалицији родољуби“

Драмски писац и председник Српског отаџбинског фронта Синиша Ковачевић за Н1 каже да је евроскептична и еврофанатична опозиција требало заједно да изађе на изборе, али да је за то данас касно, и да се нада да ће макар дођи до уједињења деснице.

Ковачевић каже да не може да живи у држави која има вођу и где се на партијским конгресима аплаудира као у Северној Кореји.

“Зар не примећујете да је у том политичком чињењу (премијера Александра Вучића) много ствари, аплауза, неконтролисаног говора из првог лица, чињеница да је склон да понизи властите министре на конференцијама за штампу и властити посланички клуб, наредивши им да гласају супротно од убеђења, чињенице да је саветник био Тони Блер”, навео је Ковачевић, оценивши да има смисла што интелектуална елита не подржава “гордо посртање нашег премијера”.

“Интелектуална елита треба вечито да носи камен у ципели и завршава реченицу знаком питања…Ваљда је на концу конца најтеже манипулисати интелектуалцима”, констатује он.

Гост Новог дана, ипак, истиче да је сада касно за формирање јединственог опозиционог фронта, али да још увек није касно за уједињење евроскептичних и родољубивих странака. Он је најавио да ће Српски отаџбински фронт сутра приступити Коалицији родољубљу и да још увек постоје могућности да се удруже све снаге које припадају просвећеној десници, укључујући и, како га је назвао, патриотски дует ДСС-а и Двери.

Ковачевић је објаснио да просвећена десница не види Европу као нептијатаља и истиче да је Србија европска држава чији је комплетан културни, социјални и политички образац европски, али да не подржава интеграцију у великогермански пројекат европске мегадржаве. Он каже да како “дневник увреда” који долази из ЕУ постаје дебљи, тако проценат евроскептика у Србији постаје већи и да је у том смислу нелогично одсуство деснице у српском парламенту. “Ако треба да одсликава реални однос јавног мњења, онда ту нелогичност треба исправити”, сматра он.

Ковачевић каже и да је тешко одговорити на питање шта се десило са идеологијом у Србију и оцењује да смо очигледно постали народ код кога је све на продају.

“Какав смо ми то свет када ви можете да пређете из једне потпуно супротне политчке идеологије у нешто сасвим супротно. Да ли смо подредили срце стомаку или неком другом органу који се налази на завршетку тог истог стомака? Не знам. Али приметићете да су данас на власти не само бивши радикали, него и бивше демократе и бивши ДСС-овци. Приметићете да су данас на власти синоћ легли као припадници Кју клукс клана, дакле скинули оне беле кукуљице, оставили крваве бејзбол палице, опрали онај гар са себе од оних спаљених крстова, окачили слику Мартина Лутера Кинга на зид, почели да репују, написали испод тога ‘Ја имам сан’ и почели да причају да од црнаца нема бољих људи”, рекао је гост Новог дана и додао да му се чини да у другим земљама нема таквих прелаза “да легнете као месар, у политичком смислу, и ујутро се пробудите као вегетаријанац”.

Коментаришући најаву Хашког трибунала да ће 31. марта изрећи пресуду Војиславу Шешељу и захтев да Србија обезбеди присутво оптуженог, Ковачевић је рекао да је и седам сати у затвору много, и да не може да не ода признање некоме ко може за своју идеју да робија толико година, иако се не слаже са политиком Шешеља.

Он каже да није склон теоријама завере, али да кад се конциденције слажу једна за другом, почиње да сумња. “И онда га буквално као рођака из Црне Горе, који мало дуже седи у девојачкој соби најуре, да би га усред изборне кампање тражили назад”, рекао је Ковачевић и додао је да на Западу има превише политичких аналитичара да би били несвесни чињенице да хапшење лидера радикала неће у значајној мери променити изборну вољу Србије.

Одговарајући на питање да ли има нешто што признаје Александру Вучићу, Ковачевић је рекао да је премијер показао разумевање неких ствари у тренутку када је забранио одузимање пензија истакнутим уметницима. Он је рекао да се уметницима даје бакшиш од 45.000 динара месечно како би купили нитроглицерин или чоколаду унуцима, да би онда један “разбарушени министар” одлучио да то забрани зато што је “погрешно дато у руке две певаљке и једног хармоникаша”.

Поред тога, Ковачевић је похвалио политику неутралности. “Хладни рат може да прерасте у топли рат. Замислите да турска граната падне на руску базу или обори још један руски авион, хладни рат би прерастао у нешто жестоко топло. Србија је тамо где јој је било место, шћућурена у властиту неутралност. Може једна светска халабука да прође и без Срба”, сматра он.

Ковачевић је рекао да и даље живи од онога што ради и да је завршио драму “Учитељица” која се, вероватно по први пут у српском позоришту, бави окупираним Београдом у Првом светском рату.

Н1