НИКОЛИЋ: Рекао сам папи да је Ватикан, на жалост, све католике осим Словенаца прогласио за Хрвате

3012-2014-toma-nikolic-inte

ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић изјавио је вечерас да није надлежан да предлаже промену Устава, те да ће до тога доћи, али не због преамбуле у којој стоји да је Косово део Србије.

Косово је Србија, каже председник и истиче да он не живи у магли у којој ће говорити да је Косово Србија, а да то није.

Ја, додао је, живим у реалности.

„Никада нећемо учинити ниједан потез који би био промењен на штету Србије, а да Косово добије право да се сматра независним“, рекао је Николић у интервјуу за Прву ТВ.

Он открива да су му амбасадори западних држава, ЕУ и САД, отворено рекли да је његова улога у успостављању „изванредних односа држава на Балкану немерљива“.

„Нисам крив што у неким државама бивше Југославије политичка сцена зависи од Србије и од односа према прошлости“, навео је Николић прецизирајући да ту мисли на Хрватску.

Ближе објашњавајући односе Београда и Загреба, Николић каже да је на „нама да не губимо живце“ јер оно што Србија може да оствари у свету захваљујући свом угледу и својој политици, „то је само недосањани сан многих држава, не само из бивше Југославије“.

Упитан који је то сан, председник каже: „Да могу да имају односе са Истоком и Западом, Севером и Југом, да имају скоро у целом свету слободно тржиште без царине, да могу да продају све што произведу тим државама, да могу да имају подршку за неке одлуке које су чак и директно супротстављене притиску великих сила“.

Председик Николић није директно одговорио на питање када ће посетити Загреб, али је подсетио да је у октобру био у Ватикану који је, објашњава, Србији драгоцен због непризнавања Косова.

Косово је, додао је, била прва тема разговора са поглаваром Римокатоличке цркве, а друга је била канонизација Алојзија Степинца која је проблем у односу католичке цркве и СПЦ.

„Рекао сам да, нажалост, када је Ватикан прогласио све католике за Хрвате, осим Словенаца, тада је дошло да, када се сукобе Хрвати и Срби, сукобе се две цркве. Утицало је то и на однос према цркви… А о Степинцу сам рекао све што знам. Драгоцено је било то што је папа рекао да ће да формира комисију“, навео је председник.

Он је додао да је захвалио папи на томе што о питању које је искључиво у њиховој надлежности желе да разговарају и са СПЦ.

На то му је, каже, папа одговорио: „Не, не, не. Ако би СПЦ била против канонизације Степинца, а ја мислим да би била, онда би то био први светац у хришћанству кога једна црква не би признала. Мени то не треба.“

Николић каже и да му је папа рекао да не жури са канонизацијом Степинца, што је, како каже, њему био знак да су они (Ватикан) свесни грешака.

Председник је коментарисао и то што се, како је рекао, сав његов труд свео на то, како је могао да прочита у новинама, „да ми чекамо да се изјасни московски патријарх о томе да ли да се сретну наш патријарх и папа“.
За његове односе са СПЦ председник каже да су изванредни и додаје: „Не знам да Ии су имали бољег председника“.

Оценио је да је отварање поглавља у преговорима са ЕУ „симболично веома важно за Србију“, те да је молио сваког председника државе са којим је разговарао да се то догоди што пре говорећи им да „никада неће имати бољег и Евопској унији посвећенијег премијера од Вучића“.

Говорећи о евентуалном потписивању правно обавезујућег споразума са Бриселом, председник каже да се не плаши споразума, али се „плаши зато шта не зна шта у њему пише“.

Боље би било, истиче, да одмах сада знамо шта је то што нас чека на крају.

О мигрантској кризи Николић каже да би најтеже било ако би након затварања граница, Србија била као „пешчани сат коме је одвод затворен, па да се све слива овде“.

Упитан да ли би затворио границе Србије, Николић каже да Србија не може да остане земља отворених граница, ако их сви око ње затворе.

На питање о референдуму за прикључење ЕУ и НАТО, каже да је такав начин изјашњавања потребан за Алијансу, јер мисли да ту постоји велики отпор грађана Србије.

Што се ЕУ тиче, очевидно је, додао је, да је већина грађана још увек „за“, те да ће Европа, ако нас не жели у свом чланству, то већ показати неким својим захтевима.

На констатацију да је професор Жарко Кораћ недавно оценио да између њега и Вучића влада „политичка асиметрија“, председник каже да те такве професоре треба питати како су пропали у науци коју предају и како после тога остану да нам буду ауторитети.

„То је љубомора на успех човека који по њему не би требало да успе. Он сматра да је најшколованији. Шта значи политичка асиметрија? Председник владе је оперативна функција, дугорочно и краткорочно мора да брине, врло динамичан посао. Председник Републике нема толико обавеза“, објаснио је Николић.

Он је поновио да се са Вучићем никада није посвађао, те да је актуелни премијер увек у странци говорио оно што мисли.

Уверен је да ће засигурно имати Вучићеву подршку ако се буде кандидовао поново на председничким изборима. Уверен је, каже, и да актуелна министарка Зорана Михајловић никада неће бити његов противкандидат на тим изборима.

Говорећи о евентуалним постизборним коалицијама СНС и СПС, Николић појашњава да није рекао да две странке треба поново да буду у коалицији, већ да није добро да једна странка формира владу у ситуацију када би седам-осам странака било у опозицији јер, на та начин, прави фронт против себе.

Није лоше направити коалицију, каже, са неком странком са којом се имају додирне тачке јер „то смирује политичку сцену и грађане и спречава да се једног дана формира блок или једна странка или блок других странака који би направио оно што је својевремено направио ДОС“, срушио државу.

Према, како објашњава, његовом сагледавању стања мисли да је ова влада функционисала добро.

А изборну кампању би, додао је, конципирао као да нема коалиционог партнера јер су тада сви супарници и боре се за своје гласове.

Танјуг