Преминуо Небојша Попов

Један од најугледнијих интелектуалаца и антиратних активиста Србије и бивше Југославије, социолог Небојша Попов преминуо је у Зрењанину у 77. години, преносе медији.

Небојша Попов је рођен 1939. године у Зрењанину. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Загребу 1976.

Један је од оснивача Удружења за југословенску демократску иницијативу (УЈДИ) 1989, прве демократске политичке организације у Југославији.

Био је председник Републиканског клуба и члан Главног одбора Грађанског савеза Србије.

У научном раду истраживао је обнову феминистичког покрета у Србији и Југославији, саставио је обимну библиографију о феминизму, укључивао се у женске покрете за самостално организовање и родну равноправност.

Главни уредник листа Република постао је 1990. године.

За уреднички и ауторски рад добио је више угледних награда, као што су награда „Душан Богавац“ за етичност и храброст, признање Центра за антиратну акцију, чији је такође био оснивач.

Добио је и награду за новинарство међународне организације новинара SEEMO и проглашен је Витезом позива.

Добитник је награде „Константин Обрадовић“ Београдског центра за људска права за унапређење културе људских права, као и награде „Десимир Тошић“ за 2009. годину за најуспешнију серију текстова објављених у штампаним и електронским медијима.

У пензију је отишао крајем 2003. године.

Објавио је књиге „Contra fatum: (случај групе професора Филозофског факултета у Београду: 1968-1988)“, „Сукоби: друштвени сукоби – изазов социологији“, „Југославија под напоном промена: (дванаест огледа : 1968-1990)“, „Српски популизам : Од маргинале до доминантне појаве“, „Искушавања слободе: Србија на прелазу векова“, „Како смо доспели довде“.

Један од најугледнијих интелектуалаца и антиратних активиста Србије и бивше Југославије, социолог Небојша Попов преминуо је у Зрењанину у 77. години, преносе медији.

Небојша Попов је рођен 1939. године у Зрењанину. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Загребу 1976.

Један је од оснивача Удружења за југословенску демократску иницијативу (УЈДИ) 1989, прве демократске политичке организације у Југославији.

Био је председник Републиканског клуба и члан Главног одбора Грађанског савеза Србије.

У научном раду истраживао је обнову феминистичког покрета у Србији и Југославији, саставио је обимну библиографију о феминизму, укључивао се у женске покрете за самостално организовање и родну равноправност.

Главни уредник листа Република постао је 1990. године.

За уреднички и ауторски рад добио је више угледних награда, као што су награда „Душан Богавац“ за етичност и храброст, признање Центра за антиратну акцију, чији је такође био оснивач.

Добио је и награду за новинарство међународне организације новинара SEEMO и проглашен је Витезом позива.

Добитник је награде „Константин Обрадовић“ Београдског центра за људска права за унапређење културе људских права, као и награде „Десимир Тошић“ за 2009. годину за најуспешнију серију текстова објављених у штампаним и електронским медијима.

У пензију је отишао крајем 2003. године.

Објавио је књиге „Contra fatum: (случај групе професора Филозофског факултета у Београду: 1968-1988)“, „Сукоби: друштвени сукоби – изазов социологији“, „Југославија под напоном промена: (дванаест огледа : 1968-1990)“, „Српски популизам : Од маргинале до доминантне појаве“, „Искушавања слободе: Србија на прелазу векова“, „Како смо доспели довде“.

Извор- РТС