Динкић и Лабус најодговорнији су за продају 1.200 килограма државног злата на Лондонској берзи!

Некадашњи гувернер НБС , коју је 8. новембра 2000, у вредности од 12 милиона фунти, потписала Љиљана Антоновић, поручио је лидер СРС Војислав Шешељ позивајући се на документацију до које је дошла та странка.

О нестанку полуга први пут се пре неколико дана огласила гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, која је рекла да је од 46 тона злата, које су се налазиле у Банци за међународна поравнања у Базелу, остала само 1,01 тона. Она је рекла да ће ту мистерију „решити озбиљни и одговорни људи“.

Шешељ је, такође, навео и да је проневерено 75 милиона динара државних пара за покривање штете у затворима у Нишу и Забели преко „Дунав осигурања“, иако осигурање није подразумевало штету од побуне, а тај новац касније је потрошен на станове.

Где је 100 милиона $

– Имамо податак да се нешто слично десило са златом из Девизних резерви, које је држано у Београду, и да је 4. новембра, после оружаног заузимања НБС, Динкић упутио захтев да се 1.200 кг злата које је затечено прода на светском тржишту, а за то није било разлога. По Лабусовом налогу злато је продато на Лондонској берзи. То су два главна криминалца која су опљачкала СРЈ – нагласио је Шешељ. Он је казаи да се тадашњи државни врх више никоме није правдао где су те паре, ни колико је злата извезено.

– Пре тога, 5. октобра појавило се повећање девизних резерви СРЈ за око 100 милиона долара. То знам јер сам тада био потпредседник републичке владе задужен за привреду и финансије. Слободан Милошевић је био у посети Кини и кинеска влада му је тада ставила на располагање 100 милиона долара с клаузулом да се врати кад будемо могли, и то без камата. То је досманлијски режим затекао, а шта су с тим урадили то тек треба да се види – поручио је Шешељ и додао да је Динкић упозорен да је то кривично дело.

– Преко Лабуса и Татјане, жене Млађана Динкића, која је тада била шеф кабинета потпредседника владе СРЈ, вршен је притисак на запослене у Министарству за спољну трговину, а 8. новембра 2000. потписана је продаја.

Улога Ексим банке

Под бројем СП 224/2000 одобрен је извоз поменутих 1.200 кг злата на Лондонској берзи, који је потписала тадашња начелница за спољно-трговински систем Љиљана Антоновић, која је једина прихватила и имала право то да потпише, јер су остали одбили – прочитао је Шешељ податке. Вредност злата на Лондонској берзи била је 12 милиона фунти.

– Тих 12 милиона трансферисано је у Москву, у банку која је потом преименована у Ексим банку, једно од чворишта прања новаца, преко које су се завршавали прљави послови у СРЈ – објаснио је он и додао да је Динкић велики део девизних резерви пребацио управо у Ексим банку.

Експерт за страна улагања Милан Ковачевић каже да у Србији нису транспарентни подаци.

– Наследили смо од Југославије једну количину злата, која је била у Базелу. Концесијом је део припао другим државама бивше СФРЈ, а нешто је остало Србији. Нешто је продала Народна банка и, коначно, резерве су се до данас знатно смањиле – објашњава он кретања државног злата.

Лабус није одговарао на наше позиве и поруке.

Извор: Курир