„Kako je naš frend Milanović postao ZOKI USTAŠA“

Te izborne nedelje Zoran Milanović pojavio se nakratko u štabu SDP-a, nakon krajnje neugodnih vesti da HDZ ubedljivo vodi. Još je u tom trenutku stidljivo verovao u neko čudo ili preokret do jutra, ali ni ta poslednja nada nije bila uverljiva. Drugo jutro, kada je sve bilo gotovo, nazvao je Ranka Ostojića, saopštio mu da se povlači s mesta šefa stranke i predložio mu da se kandiduje.

pmzoran_milanovic

Foto:www.flickr.com

Drugi razgovor bio je mnogo neugodniji. Nazvao je Sinišu Hajdaš Dončića i ponovio mu svoju odluku o povlačenju, uz dodatak „mislim da se ti ne bi trebao kandidovati“. Bio je to za njegovog vernog stranačkog druga i prijatelja hladan tuš. Upravo je Hajdaš Dončić bio taj koji je s tvrdim i često tvrdoglavim Milanovićem znao dugo i strpljivo razgovarati, i uveriti ga u neke stvari, što drugima nije polazilo za rukom. Često je Milanović i poslušao savete i promenio neke svoje stavove. „Smatram da je Ranko najbolji kandidat“, rekao je Hajdaš Dončiću, piše „Jutarnji list“.

„Za pretpostaviti je da mu to nije bilo drago da čuje. Treba znati da je upravo Siniša posle Zorana ostvario i najbolji rezultat na izborima, ali i kako je reč o realnom čoveku koji bi možda i sam procenio da nije vreme za kandidaturu. Ovako, kako mu je plasirano, nije mu bilo po volji“, kaže jedan bliski saradnik obojice visokorangiranih SDP-ovaca.

Već tada su se zbrajale greške počinjene u kampanji, od one najvažnije da je Zoran Milanović potcenio Andreja Plenkovića i njegovu pristojnu i uglađenu retoriku. Svi u stranci bili su sigurni da je Zoki nastavio onako kako je počeo na prvom sučeljavanju sa šefom HDZ-a da bi SDP postigao bolji rezultat. A katastrofa je sledila kada je, bez dogovora s vrhom stranke, organizovao susret s veteranima.

„To je bio kraj, posle se samo sve vrtelo oko neugodnog Zoranovog karaktera i dugog jezika, pa su sledile i uvrede na račun Plenkovićeve majke. Tada se više ništa nije moglo“, kažu prijatelji Zorana Milanovića, koji su sve ove godine bili uz njega.

milanovic

Foto:Tanjug/AP

Burna noć

Nakon te burne noći, u kojoj je SDP doživeo debakl, bez obzira na matematiku koja se u slučaju političkih stranaka uvek može iščitavati na nekoliko načina, svi oni blisku Zoranu Milanoviću tvrde da nije bio lično pogođen.

„Ne mislim da je čak bio lično povređen, ti izbori na njega nisu ostavili neki emotivni trag. Kao da se u poslednje vreme osećalo da je zasićen politikom. Iako je svim silama želio da SDP dođe na vlast, nije više radio onim žarom kao pre“.

Umesto slavlja, muk Tako je uvek u štabovima gubitnika, a SDP je u izbornoj noći bio „pometen“. Dan posle mnogi su Milanoviću zamerali što zivka okolo, čak i ljude s terena, i lobira za Ranka Ostojića. Iako mu se pre mnogi nisu usuđivali reći u lice što misle, ovaj put bili su direktniji i tražili da prekine s kampanjom. I još veće iznenađenje, Zoran Milanović je poslušao, iako su se stranačkim hodnicima širile priče da je vrlo grubo reagovao kada je čuo da se i Orsat Miljenić želi uključiti u trku za predsednika SDP-a.

„Ti si…“, navodno mu je rekao u telefonskom razgovoru, koristeći izraz koji nije za novine, te prekinuo vezu.

A SDP-ovcima je preostalo tražiti uzroke debakla, svesni da je Zorana opet vukao instinkt i kako se nije držao dogovora uoči kampanje, kada je jasno rečeno da neće biti desničarenja.

„Nakon što su u medije isplivali detalji o susretu s veteranima, i svega što je Zoran rekao, nagovarali smo ga da se izvina, povuče teške reči, ali nije hteo ni čuti“.

Od svega što se dogovaralo uoči kampanje, nije ostalo gotovo ništa. Milanović je krenuo u soliranje,

Aleksa Brauna nije bilo na vidiku, a ostalo je poznato.

Ovaj put SDP nije imao novca za novi angažman izbornog čudotvorca Aleksa Brauna. Razgovaralo se o tome da ga ponovo pozove, ali se došlo do zaključka kako je to preskupo.

„U šest meseci, drugi put, bio bi to veliki trošak. Postojala je i procena da se izbori ovaj put mogu dobiti lakše, a da je vrh stranke mnogo toga naučio i iz prethodne kampanje. Uostalom, ni tada Braun nije bio tu stalno, a u Zagrebu je sve vreme boravio samo njegov saradnik“, kaže jedan Milanovićev prijatelj, koji nije mogao da se seti kome je uopšte palo na pamet da se Braun angažuje. „Znam samo da to nije bila Zoranova ideja, i mislim kako je Dan Špicer to predložio. A Hrvati kao Hrvati, kada se nešto skupo plati, onda se i sluša. Da je Zorana tako savetovao netko drugi iz našeg miljea, sigurno efekti ne bi bili kao s Braunom“.

Milanovićev prijatelj tvrdi da angažman Aleksa Brauna često ume da bude precenjen, iako nitko ne negira njegove zasluge.

„Recimo, za vreme prošle kampanje, smatralo se da je Braun bio kreator Milanovićeve politike prema veeranima i njihovom protestu, a to jednostavno nije tačno. Zoran je sam osmislio strategiju koju je sprovodio i koja se tada pokazala efektnom, a Braun s time nije imao veze. Bilo je i obrnutih slučajeva, da je Braun neke stvari predlagao, a Zoran onda odlučio šta će prihvatiti, a šta ne“.

Ante Kotromanović i Franko Vidović dogovorili su susret s veteranima, iako je u SDP-u postojao striktni dogovor da se tokom kampanje ne ide u desničarenje, a još manje u podilaženje desnici. Zoran to jednostavno nije poslušao. Isto tako, stranka nije željela da se ide u personalizovanu kampanju, da na kraju to bude politički obračun Milanovića i Plenkovića.

„Tako nije postojao plan za susret s veteranima, no naprosto se dogodio. Moram priznati da ni danas ne znamo sve detalje kako je snimak procureo do medija, ali većina nas se pitala zašto se s ovim predstavnicima veterana, o kojima je imao krajnje negativni stav, Zoran uopše susreo. Taj ad hok dogovoreni sastanak koštao nas je izbora“, kaže jedan visokopozicionirani član stranke, inače bliski saradnik Zorana Milanovića.

Mnogi su se prisetili i onog, za SDP, kobnog sastanka Drage Prgometa s Milanovićem i Kotromanovićem, kada je saradnja s Mostom i teoretski bila izbrisana.

„Ni tada to nije bila neka unapred dogovorena strategija. Prgomet je zvao Milanovića, i on je pristao da se nađu. Sve dalje znate“.

Ne da se „krstiti“

Većina Milanovićevih prijatelja i stranačkih kolega slaže se da je njihov šef naprosto potcenio

Andreja Plenkovića kojeg dugo poznaje.

„Rekao bih, preciznije, ne samog Plenkovića kao političara, već njegovu strategiju da će mirnom i pristojnom retorikom i kampanjom dobiti izbore. Zoran nije verovao u promenu kursa HDZ-a, mislio je da će to duže i teže ići, i tu se prevario“, kaže jedan njegov prijatelj.

Greška je bila i to što je Milanović u nekoliko navrata, doduše stidljivo, najavljivao mogućnost da neće još dugo ostati u politici.

„Govorio je to čak i javno, a često i među nama. Isticao je da mu je to zadnji mandat, a mi smo ga upozoravali da tako ne može govoriti u kampanji. Ideš po pobedu, a govoriš da ćeš se povući. Bedasto“.

Svi se u SDP-u slažu, pa čak i oni najverniji, koji su uz Zokija i danas, da je nedostajala komunikacija šefa stranke i njegovih saradnika. Ali, to za Milanovića i nije neka novost.

„Često je svoje poteze temeljio na političkom instinktu, što je u prošlosti dalo rezultate. Ovaj put nije“, kaže njegov prijatelj i podseća na dva važna trenutka iz vremena Milanovićeva premijerskog mandata.

„Posle Lex Perković dva najteža tereta bila su mu ‘slučaj Linić’ i protest veterana. U oba slučaja Milanović se prepustio instinktu i nije pogrešio. Kada je krenulo s Linićem, bio je svestan da će to izazvati turbulencije u stranci, i zato je predložio javno glasanje na Glavnom odboru. Linić je ‘na knap’ isključen, a da je bilo tajno glasanje, to se ne bi dogodilo. Zoki je to dobro znao i lukavo odigrao“, kaže sagovornik „Jutarnjeg“ iz vrha

Na pitanje je li postojala mogućnost primirja i pomirenja s Linićem, odgovor je kategoričan:

„Ni govora, nije hteo ni da čuje. Kada donese neku odluku, čvrsto stoji iza nje. Smatrao ga je krivim zbog pogodovanja Šegonu, što je prema Zoranovom mišljenju, bilo loše za politiku. Bio je kategoričan da je Slavko Linić naštetio SDP-u i nije imao želju za bilo kakvim kompromisom“. Milanovićevi stranački drugovi kažu da je njegov dobar politički instinkt proradio i za vreme veteranskog protesta.

„Neki su predlagali da ode među njih, onako fajterski, kako zna, ali on je ocenio da je to populizam. Smatrao je da je reč o uceni države te kako on u tome neće sudelovati“.

U ovim izborima Milanovićev politički instinkt potpuno je podbacio. Sve odluke iz kampanje bile su krive, i poraz se nije mogao izbeći.

Uvek je isti

Znao je Zoran Milanović razgovarati s mnogima, posebno onima koje je na neki način cenio, ali to nije bio preduslov da će i prihvatiti njihova mišljenja. Tako je bilo i u poslednjoj kampanji, kada su se mnogi trudili da ukažu da je brod krenuo u krivom smeru. Nisu pomogle ni sugestije onih za koje se smatralo da su mu više od stranačkih kolega, zapravo prijatelji.

Ali, u takvim odnosima Zoran Milanović je inače bio suzdržan i imao je vrlo mali krug pravih prijatelja, a mnoge iz stranke, koliko god su mu bili bliski, nije smatrao i prijateljima.

„Znamo da se privatno družio s ljudima iz vremena kada je studirao, i koje je upoznao još u mladosti. Među njima bili su Siniša Petrović, Dinko Novoselec, Emil Tedeski i još neki, ali nama u stranci nikada nije govorio o čemu razgovaraju i jesu li imali uticaj na njega“, kaže jedan donedavno bliski Milanovićev saradnik.

Uz dodatak, svoje prijatelje koji su bili izvan politike, za razliku od Ive Sanadera, nikada nije pozivao u Vladu. Isto tako, uticaj njegove supruge Sanje Musić Milanović nikada se nije osećao u stranci. „Možda su doma razgovarali o politici, ali Zoki nikada, ali nikada, nije dao naslutiti šta ona misli, a još manje da je njene sugestije prihvatio i primenio“.

Na pitanje zbog čega nije uvideo da njegov politički protivnik Andrej Plenković vodi sasvim drukčiju kampanju i zašto se sam Milanović nije menjao, jedan njegov prijatelj samo je odmahnuo rukom.

„Zoran da se menja? Mi koji ga dugo znamo, svesni smo da je uvek isti, a u krajnju ruku, to je i pozitivna vrednost da čovek ima svoj stav i principe. Treba to ceniti, a Zoran je uvek mislio da treba govoriti istinu i biti direktan. Naravno da to mnogi nisu voleli da čuju, i da bi bilo učinkovitije da je bio oprezniji. Problem njegovog rečnika ostao je ključan, a sam je znao govoriti: ‘neću se menjati, uvek sam isti'“.

Njegova koleginica iz dana mladosti u diplomatiji Kolinda Grabar-Kitarović opet smatra suprotno, jer je u mladom Zoranu videla ‘finog dečka’, kojeg je visoka politika, očito, pokvarila.

„Kada je reč o odnosu prema Predsednici nikada nismo razumeli Zorana. Često smo mu sugerisali da bude pristojan, da se rukuje s njom, da ima poštovanja prema instituciji, da se naprosto treba ponašati drukčije. Ovako je Grabar-Kitarović davao ‘municiju’, a ljudi njegovo ponašanje nisu odobravali“, kaže Milanovićev prijatelj.

S Tomislavom Karamarkom nije imao nikakav odnos, upravo je bio onakav kakva je bila i percepcija u javnosti.

„Tu se videla njegova doslednost i nije želeo od politike da stvara predstavu, da je ‘na van’ jedno, a iza kulisa drugo. Nije bilo između njih dvoje komunikacije“.

Mnoge je iznenadio i kuršlus između Milanovića i Milorada Pupovca.

„Zoran mu je zamerao ‘trčanje u Beograd’, iako je uvek naglašavao da nema ništa protiv Srba, ni onih u Hrvatskoj, ni onih u Srbiji. Smatrao je da je odnos SDP-a prema manjinama korektan, kako se oko ćirilice i sam izložio i smetao mu je Pupovčev stav za koji je govorio da je ‘trgovanje'“.

Poslušao savet

Polako je gubio i sve više prijatelja i saradnika, udaljavao se od mnogih, a neke potpuno odbacio, kao Tonina Piculu. Njihov odnos već duže vreme nije dobar, još od kada je Picula glatko prošao u Evroparlament, opozicionom retorikom koja je u to vreme ciljala i na Milanovića. Nisu razgovarali, nisu se čuli telefonom, a slično zahlađenje je zavladalo i između Milanovića i

Zlatka Komadine nakon nedavnih stranačkih izbora.

„Smatrali smo da je i to greška, jer Komadina je stari član stranke, zna teren, može pomoći. Šteta“, kategoričan je Milanovićev prijatelj.

Kada je Milanović saopštioo svojim stranačkim drugovima kako smatra da je Ranko Ostojić najbolji kandidat, mnogi su bili zatečeni. Ne zbog činjenice što se šef izjasnio, već zbog mogućih posledica. Naime, dio u SDP-u smatra da je Ostojić „Zoki nakon Zokija“, a da za stranku nije dobro dalje produbljivanje podela i frakcija. Sada su jedni za Ostojića, drugi za Piculu, pa je stidljiva najava ulaska Orsata Miljenića u ring za mnoge SDP-ovce dobra odluka.

„Zoran je shvatio da nije dobro da ‘navija’ za bilo koga i sada je odlučio da će ostati izvan svega, potpuno pasivan u daljoj bici za predsednika. Svako dalje lobiranje bilo bi pogubno i za ‘Milanovićevog kandidata’, ko god to bio“.

Kažu, ovaj put Milanović je poslušao savete svojih SDP-ovaca. Zaključio je, „odmaći ću se od te priče“. Za sada se i odmaknuo, ali sa Zoranom Milanovićem nikada se ne zna do samog kraja.

Jutarnji list , Jurica Körbler ,BLIC