Милица Ђурђевић: „Србија је почела да увози и празнике!“

Поред бројних роба и услуга Србија је са Запада почела да увози и празнике. У том вишедеценијском процесу насилне промене свести, српском народу, кроз инструменте масовне културе, сугерише се да су светковине које вековима прославља старомодне и превазиђене. Тако је лик мајке, која се уочи Божића на празник Материце дреши деци скромним даровима, обилази сиромашне и немоћне, замењен лицемерним празновањем 8.марта и вештачке родне еманципације, у којој је жена постала биће лишено своје суштине.

Симбол вина и љубави, Свети Трифун, остао је у молитвама виноградара, а српској омладини је потурена празна и комерцијализована „замена“ названа „Дан заљубљених“.
Срби су своје обичаје преносили као песму, чували као ватру. Народ, чији је 21 владар канонисан за светитеља и који је духовном снагом издржао сва историјска искушења, данас покушавају да сврстају међу оне који своја веровања и традицију преузимају из холивудских филмова. Једном је неко рекао: „Срби морају да схвате да са Светим Савом не могу у Европу.“

Још у Викиликсовим депешама открива се колико је православни идентитет српског народа велики непријатељ његовој потпуној окупацији.
У једној телевизијској емисији која жене и домаћице у Србији подучава практичности, демонстрирано нам је како да успешно направимо маску за Ноћ вештица.

Поједине школе у Србији организују дечији маскенбал за прославу окултузима и таме. Београдски ноћни клубови уместо улазнице траже маску на лицу.

Још су пагански народ Келти одабрали крај октобра за ритуале приношења жртава, када по њиховом веровању почиње време распадања и смрти. Тога дана гасили су ватру на својим огњиштима и свуда је владао мрак.

Као што су келтски свештеници, друиди, у крвавим ритуалима убијали децу и приносили их као жртве свом богу мртвих, модерни сатанисти своје обреде највише вежу за Ноћ вештица, уочи које нестане и највише деце.
Сатанизам је присутан у свим порама друштва већег дела западног света, што указује на декаденцију и тешко духовно обољење.

У Детроиту је, на пример, подигнут споменик ђаволу; на Харварду је одржана сатанистичка миса, а европска елита, предвођена Ангелом Меркел и Франсом Оландом, присуствовала је бизарном и узнемирујућем окултном ритуалу у сатанистичкој церемонији поводом отварања Готард тунела у Швајцарској.

Да ни Србија не жели да заостаје показало нам је Министарство културе, које је у Новом Саду о трошку државног буџета угостило изложбу фотографија „Нова религија“, аутора Демијана Хирста. Основце су, без знања родитеља, наставници из школа широм Србије, водили да гледају фотографије преврнутог Часног Крста. Неколико дана касније Нови Сад је проглашен за европску престоницу културе.

Они који одолевају хистерији преузимања свега што је туђе и даље 31.октобра празнују Светог јеванђелиста Луку, видара и првог иконописца. Он нам је оставио лик Исуса Христа, а без христолике етике Срби као народ не могу опстати. У топлини својих породичних домова Срби ломе славски колач, сачекују госте и деле оно што су стекли радом. А шта је друго љубав, него дељење и давање?!

Приложени текст је објављен као колумна у недељнику „Афера“