„КАД ЋЕМО УЋИ У ЕУ? Кад у њој остану само Хрватска и Бугарска…“

„Нова варијанта старог вица (Тата, кад ћемо ми возити голфа 7? Кад изађе голф 15, сине) могла би ускоро у БиХ гласити овако: Кад ћемо ући у Еуропску унију? Кад у њој остану само Хрватска и Бугарска…“, пишу „Независне“.

Хоће ли БиХ наџивети ЕУ?

Исход референдума у Италији додатни је показатељ у том смеру. Након објаве резултата, премијер Матео Ренци поднео је оставку. У праву су коментатори који исход референдума упоређују са Брегзитом или Трамповом победом на америчким председничким изборима.

Политичке елите у већини западних демократија већ дуже време су опасно отуђене од грађана и њихове животне стварности. Људи су политичарима старог кова свуда дубоко незадовољни, што отвара простор за нови вид политичког, боље речено антиполитичког популизма, а Европска унија виси о све тањем концу.

На већ постојеће проблеме ЕУ, као што су демократски дефицит, економска криза на њеном југу, мигранти, конфликтна подручја на рубовима Уније, од Украјине до БиХ, у 2016. години придодат је излазак Велике Британије, као и додатно јачање новог евроскептичног популизма, и левог и десног.

Следеће године одржавају се избори у два стуба ЕУ, Француској и Немачкој. Садашњи француски председник Оланд неће се ни кандидовати за други мандат на изборима у априлу 2017, јер му је рејтинг у јавности катастрофално низак, а ни деонице Ангеле Меркел пред изборе за Бундестаг не стоје баш најбоље.

Исходи тих двају избора показаће следеће годинеда ли је и за БиХ боље да „џаба не кречи“ тј. хоће ли ЕУ ићи путем дезинтеграције или ће се еуропски естаблишмент тргнути и запитати се шта мора да мења да би вратио поверење грађана и осигурао опстанак Уније.

 (intermagazin.rs)