Србија – земља јединаца

Свака друга породица у нашој земљи има само једног наследника. – Свака четврта жена никад није обукла венчаницу, а сваки трећи мушкарац не носи бурму
У Србији се годишње склопи око 36.000 бракова, сведоче графикони Републичког завода за статистику, који показују и да просечна млада стаје на луди камен у 28. години, а просечни младожења слуша звуке свадбеног марша три године касније. Илустративни доказ тезе да је трудноћа најчешћа „кума” на венчању наших младенаца јесте и податак да просечна жена у Србији постаје мајка у 29. години. Међутим, иако демографи често истичу да је за просту репродукцију нације потребно 2,14 деце по породици, највећи број родитеља у нашој земљи гаји само једно дете. Да је Србија земља јединаца, уверљиво говоре и резултати последњег пописа становништва, који упозоравају да је свака друга породица у нашој земљи одлучила да свету остави – једног наследника. Наиме, од 1.476.105 породица – 764.546 њих има само једно дете, 591.114 родитеља гаји двоје деце, свега 99.638 породица има троје малишана, а број породица са четворо, петоро и шесторо деце не прелази један проценат.

Нажалост, готово свака трећа породица у Србији нема дете. Највећи број брачних партнера који неће оставити наследнике живи у руралним срединама, док сваки четврти брачни пар који живи у граду нема потомство. Подаци изведени из последњег пописа становништва сведоче да свака трећа жена која је рођена осамдесетих година 20. века нема дете, а највећи број тридесетогодишњакиња које немају децу живи у Београду – свака друга жена на прагу тридесетих још се не одазива на реч „мама”. То је тек почетак бриге демографа, који упозоравају да рађање првог детета у четвртој деценији смањује шансу за поновни одлазак у породилиште. С обзиром на то да у нашој земљи једна жена рађа 1,36 деце, не треба се чудити податку да сваке године „нестане” град од 35.000 становника и да се број становника између два пописа смањио за 377.335 особа.

Иако се сматра да у нашем друштву постоји култ брака и породице, статистика не подржава ово романтичарско уверење. Подаци, наиме, говоре да свака четврта жена никад није обукла венчаницу и да сваки трећи мушкарац старији од 14 година у нашој земљи не носи бурму. У преводу на језик статистике – 1.719.959 особа никад није стало на луди камен, а судбоносно да изговорило је само 3.396.240 особа. Цифре показују и да свака четврта жена рађа дете ван брака, а занимљивост изведена из најновијег пописа становништва гласи да у ванбрачној заједници у Србији живи 3,83 одсто особа старијих од 15 година – односно 236.063 особе.

Судећи према студијама социолога широм планете, бракови без бурме, везе без везе и деца без очева постали су кључни појмови који скицирају реалност мушко-женских односа на почетку новог миленијума. Планетарна статистика суочава нас с податком да се сваки трећи брак на свету завршава разводом, да се брачни парови данас чешће одлучују за развод него за рађање другог детета и да је шанса да прославите сребрну и златну свадбу изједначена с вероватноћом да ће вас поклопити талас цунамија док се излежавате у неком туристичком рају.

Сваки четврти брачни пар у Србији своју животну бајку на тему „и живели су срећно и дуговечно до краја живота” завршава бракоразводном парницом, а петина њих разведе се у првим годинама брака. Пропали брак иза себе данас има нешто више од 300.000 грађана, што је за петину више него прошле деценије. Мит о „фаталној” седмој години за развод брака побија реалност, која сведочи да просечан српски брак траје 13 година и три месеца. Деца, нажалост, нису малтер који цигле породичне куће држи на окупу – чак 56 одсто разведених бракова чине заједнице с децом. Статистика ипак сведочи да број наследника у породици смањује шансу за развод – у трећини разведених бракова постоји једно дете, петина бивших супружника има двоје деце, 3,8 разведених супружника троје, а на развод се одлучило свега 0,7 одсто супружника са четворо деце. Кад се слова на бракоразводној пресуди осуше, у највећем броју случајева мајка из суднице излази као старатељ. Терет самохраног родитељства носи готово 300.000 мајки и 76.435 очева у нашој земљи, а проценат самохраних мајки највећи је у Београду и износи 17 одсто.

Уједињено искуство психолога, педагога и социјалних радника говори да ће се просечна српска жена пре развести због свекрве него због љубавнице. У преводу – најмање шансе за успех имају супружници који живе у заједници с њеним или његовим родитељима. Наиме, према искуству психолога, правника и социолога који су укључени у процес бракоразводне парнице, сцене из антологијске серије „Позориште у кући” због којих се од срца смејала цела бивша Југославија, исте су оне сцене због којих плаче петина становника садашње Србије. Теорија емотивне катастрофе сведочи да најмање шансе за успех имају бракови без деце, брачне заједнице новопечених богаташа на чијем су венчању гостовали папараци најтиражнијих жутих новина и супружници који живе у породичној задрузи. Ако се верује бракоразводној статистици, мит о супротностима које се привлаче важи у хемији и физици, а статистика науке о души говори да љубав није довољна да се обришу све различитости у пореклу, образовању и погледима на живот.

politika.rs