Јован Мемедовић: “Родитељи, ваша деца болују од недостатка природе…”

Аутор култне емисије “Сасвим природно” Јован Мемедовић упознаје нас са животом и преживљавањем у дивљини, али и са људима чија је свакодневица по много чему другачија од ове наше. Мемедовић каже да има још много прича које нису испричане, јер је свет огроман, иако га ова глобализација и технологија привидно праве малим.

– Много је предела, људи, њихових прича. Ове године ћу сигурно отпутовати негде ван земље, јер људи то воле да виде и треба донети искуства и примере других, али ја пре свега видим много тога неиспричаног и у нашој земљи. Толико је тема које треба да се обраде, којих ми новинари треба да се ухватимо и приближимо их гледаоцима тако да то буде гледљиво, да држи пажњу, а да буде корисно и пре свега истинито.

* Шта вас нарочито мотивише када радите ове репортаже и на које од њих сте највише поносни?

– Мотивишу ме људи. Природа и лепота пејзажа за мене нису сами по себи прича, већ људи и њихов суживот са природом, њихове приче које нас увек враћају оном исконском, једноставном животу. Више него на свој рад, поносан сам на актере тих емисија који су на мене, а верујем и на многе гледаоце, оставили огроман утисак: на Туву Торсон из Норвешке, на Вернера Фројнда – човека вука, на Армена из Италије, Ахмета из Таџикистана, Милана и Милеву са Таре, Перу са Бобије, на Милену, жену која се не предаје, и многе друге.

* Да ли су вас и колико променила искуства са којима сте се сусретали на терену?

– Наравно, а мењају ме и данас. Стално нешто ново сазнајем и јачам своју жељу за животом у природи.

13683_349911248544831_4451683324873923888_n

* Како сте дошли на идеју да радите овај култни серијал и шта сте кроз њега желели да нам пренесете?

– Дошао сам на идеју када више нисам видео смисао у хватању рибе из забаве и у снимању тога. Риболов због хране и преживљавања је нешто друго и то је већ “сасвим природна” прича. Нову идеју сам морао да развијам у оквиру новог пројекта и тако је настала моја емисија. У њој сам могао све да радим дубље, да теме буду пре свега едукативне и шире, и да, иако их све повезује природа и природан начин живота, опет буду разнолике.

* Ваша реченица “Родитељи, ваша деца болују од недостатка природе…” много пута је цитирана. Шта сте њоме хтели да нам поручите?

– Да своје дете следећи пут поведете у неки парк, а не у тржни центар. Мислим да је јасно шта та реченица поручује, само није јасно како то спровести, како децу вратити природи. То мора да се ради систематски, да буде проткано и кроз институције, али опет сви ми треба да почнемо од себе и своје деце. Не будимо лењи, јер ако успемо да дете вежемо за природу, да оно схвати своје место и одговорност, онда смо га извели на прави пут.

* Сличних ТВ формата као што је емисија “Сасвим природно” на домаћим телевизијама готово да нема, шта мислите због чега?

– Документарне емисије траже да истражујете, да припремите, пишете текст, путујете, говорите у камеру, комуницирате са људима, испратите постпродукцију. Друга ствар је да многи иду обрнутим редоследом и нису свесни да иде прво идеја, велики рад, па тек онда новац.

* ДА ли је ваша кампања “враћања на село” до сада донела неке резулатате? Има ли изгледа да ће се ту ствари мало променити?

– Моја лична кампања (смех) није довољна да би се ту видели резултати. Много је ствари које утичу на то да ли ће се људи окретати на другу страну и бирати село уместо града. Али колико год то мало вероватно деловало сада, мислим да је повратак неминован. Немамо где осим назад.

novosti.rs