КАКО СЕ ХРАНИЛА СРПСКА ВЛАСТЕЛА Вожд био умерен у јелу, а Милош гурман!

Српска властела богато се хранила још од средњег века када су висок стандард, чак и за европске дворове, поставили Немањићи. До квалитетне трпезе држале су и касније две супарничке династије, Обреновићи и Карађорђевићи.

Да Карађорђевићи и Обреновићи могу бити за истим столом, доказао је витез кулинарства Стамбол Гестамов кад је недавно у оквиру пројекта „Историја гастрономије“ припремио заједничку трпезу две владарске куће у ресторану „Краљичин вагон“, иначе аутентичном вагону омиљене српске краљице Марије Карађорђевић.

– Вожд Карађорђе имаше навику да се скромно храни, тек мало папуле (туцаног пасуља) са белим луком, чварцима и подоста масти. Уз то, сир и домаћа погача и „ето мени среће“ – каже Негован Стефановић, историчар гастрономије и директор пројекта „Историја гастрономије“.

И књаз Милош је волео народску кухињу: паприкаш пилећи, кисели купус, сланину и димљено месо, изнутрице свињске и јагњеће, телећу главу, па још у месини (шкембету), али и неке турске ђаконије попут мутмела, рахат локума, нишесте, сувих смокава и грожђа. Ипак, омиљени су му били бели бубрези, по које би гласоноше да би стигли и на крај света мењали и по три коња само да се књазу набави свежа намирница.

– Пред своју другу владавину, у Бечу се 1858. године нађе Милош са знаменитим људима, а међу њима би и славни аустријски фелдмаршал Јозеф Радецки, велики гурман, за кога кажу да је осмислио величину и облик бечке шницле. Изнесоше беле бубреге пред грофа, и на његово питање о ком се јелу ради, Милош рече: „То су српске печурке“. „Мајн гот, па ово је боље и од тартуфа!“, одврати гроф и смаза порцију – прича Стефановић.

Риста Прендић, гласник кнеза Михаила Обреновића, записао је својевремено да је најбоља пита и гибаница она код кнеза.

– У тефтер је забележио: „Дотури ми књаз за сваки добар абер част – кондир дворског вина тополског и парче гибанице, тако да ми се маст цедила око бркова, а сласт и част око браде“ – наводи наш саговорник.

Доласком краља Александра и омиљене српске владарке Марије Карађорђевић, у дворску кухињу улазе и јела са других европских дворова. Инсистирало се на аутентичним рецептурама, али су радо додавали прилоге и сосове туђих кухиња. Мада, краљица је и на највећим пријемима у први план стављала традиционалну српску кухињу.

blic.rs