Јунаци нашег доба: Нека виси Миша Вацић!

Није проблем што су се медији и заштитници људских права ујединили у прогону Мише Вацића из Владе. Проблем је што су се на њему зауставили

Други учесник афере саветник био је Марко Ђурић. Његово безобзирно лагање јавности никоме није засметало. Она иста јавност, која је запошљавање Мише Вацића сматрала скандалом, самозадовољно је вратила своју савест у стање хибернације, оценивши – исправно! – да је говеђа глава превелики залогај за мачка

Јадно и бедно!

То је сажета оцена афере „саветник“, којом се део јавности забављао око новогодишњих празника, афере чије је разрешење, после дужег времена, тој јавности дало осећај моћи, али и разоткрило сву беду политичког живота код нас.

Почело је као што све друге афере у Србији почињу, новинским текстом испод наслова „Скандалозно: Миша Вацић, портпарол десничарског покрета 1389, осуђиван због различитих кривичних дела, од пре два месеца запослен је у Канцеларији за Косово и Метохију“.

Старији грађани Србије памте вицеве у форми питања, упућеног редакцији совјетског Радио Јеревана, и одговора који је увек почињао са „У принципу јесте, али…“. Типичан пример је: „Да ли је истина да је Иван Иванович у Москви на лутрији добио аутомобил? У принципу јесте, али није Иван Иванович, него Сергеј Сергејевич, није у Москви, него у Владивостоку, није аутомобил, него бицикл и није га добио на лутрији, него су му га украли!“

Тако некако је и цитирана вест о скандалу – „у принципу тачна, али…“

Ко је, уопште Миша Вацић?

РАТКО МЛАДИЋ И ДРУГИ РАНИ РАДОВИ

Рођен 1985. у Београду, младост је провео у Немачкој јер је његов отац водио представништво „Јата“ у Диселдорфу. Вацић је тамо завршио вишу економску школу, а по доласку у Београд, уписао се и на Правни факултет, где је после три године стекао титулу „правника“.

Политички се ангажовао у осамнаестој години, лепећи са другом по новобеоградским бандерама карте Србије у границама за које је веровао да јој припадају. Биле су, каже у разговору за Њузвик, даље од радикалске линије Вировитица – Карловац – Карлобаг.

Каже још, у том разговору, разоружавајуће спонтано, да је историја Србије његова фасцинација од детињства, а да је он „рођен да живи у неко друго време…. у доба части, јунаштва, поноса и искрености“, у време Немањића, рецимо.

Мало-мало, па кад помене Србију, каже „очување достојанства“, јер је Србија сада понижена, нападнута, обесправљена, увређена… Лепљење постера са ликом Ратка Младића 2004. године природна је, по њему, последица таквог уверења, као и прилазак Покрету 1389 наредне, 2005. године.

Miša Vacić; Autor: Nebojša Mandić

ТОМИНИ ПИОНИРИ МАЛЕНИ

Покрет 1389 припада спектру удружења која као свој циљ истичу „заштиту српства“. Организациони и идеолошки узор све те групе налазе у Образу и Српском сабору Двери, насталим на таласу антикомунизма деведесетих година прошлог века на Филозофском, односно Филолошком факултету у Београду, а под јаким утицајем СПЦ. Не улазећи у финесе, суштина њиховог програма била је борба с „непријатељима Србије: ционистима, усташама, муслиманским екстремистима, шиптарским терористима, педерима, сектама и наркоманима“. Припадници Образа по том су основу активно учествовали у бруталном разбијању прве геј параде и њених учесника 2001. године…

Удружење грађана 1389, међутим, настало је 2004. године као неформални подмладак ДСС, да би се после губљења утицаја ове странке прибили уз радикале. Умереније реторике и без учешћа у насилним акцијама (или бар нису ухваћени!), његови чланови у први план истакли су бригу за Србе на Косову и Метохији, али су негирање геноцида у Сребреници, противљење Хашком трибуналу и „очување традиционалних вредности српства“, односно хомофобија, задржани као одреднице система вредности. Изворно удружење поделило се 2008. године на Покрет 1389 и Српски народни покрет 1389 (неформални лидер овог другог постао је Миша Вацић), а неки аналитичари ову деобу повезују са одвајањем СНС од радикала. Тврди се (да ли злонамерно?) да је Вацићев покрет „партијска омладина СНС“.

Miša Vacić; Autor: Nebojša Mandić

КАЗНЕ И ОСУДЕ

Потписник ових редова са члановима поменутих организација не дели погледе на садашњост и будућност Србије, а за разлику од њих, ни за прошлост не мисли да је сјајна. Такође, потпуно се разликујемо и у схватању људских и мањинских права. Али мора да посведочи да су му Срби на Косову често помињали помоћ, најчешће у храни, коју су добијали од СНП 1389.

У јавности се, међутим, више говорило о њиховим митинзима у Београду, од оних посвећених Косову, како самосталних тако и са политичким странкама, преко „породичних шетњи“ уочи геј парада, и анти-НАТО скупова, до протеста због хапшења Радована Караџића. На овим последњим учествовао је, врло активно, и тада јединствени СРС, који су, због оправданог одсуства Војислава Шешеља (био у Хагу) водили Томислав Николић и Александар Вучић.

„Ми, припадници српског народа, морамо ради свог биолошког и цивилизацијског опстанка устати против издајничке политике и величати српске јунаке Радована Караџића и Ратка Младића“, говорио је Вацић тада.

Уочи геј параде 2009. године, 20. септембра, из порте Храма Светог Саве Миша Вацић је приведен у станицу полиције у центру града – каже: на превару, рекли су му да генерали МУП желе са њим да продискутују безбедносни аспект параде – одакле га је судија за прекршаје експресно упутио на тридесет дана у Падинску скелу. „Прекршио је закон о окупљању грађана, пошто је, упркос забрани полиције, покушао да организује скуп у центру Београда.“

„Мишо, хвала ти и издржи! Србија је уз тебе“, подржавао га је јавно Владимир Ðукановић, сада утицајни посланик СНС.

А готово тачно пре две године, 17. фебруара 2015, пресудом Апелационог суда правоснажно је осуђен на седам месеци затвора условно на две године јер је припаднике геј популације уочи Параде поноса 2009. називао „изопаченим и девијантним људима“ и јер је штампао 229 налепница с текстом „Нећемо геј параду, хоћемо патриотску владу“, зато што је при претресу његовог стана нађен пиштољ и јер је „силом спречио полицијске службенике у вршењу послова јавне безбедности“. Вацић цео процес сматра монтираним и пориче да је поседовао пиштољ, а што се „спречавања полицијских службеника“ тиче, на интернету постоји снимак начињен 8. децембра 2009. године: два полицајца покушавају да Вацића угурају у службени „фијат пунто“, али се он не да…

Један од Вацићевих адвоката, док се предмет још налазио у Првом основном суду, био је Александар Ðорђевић. Три месеца касније, у октобру 2013. године, постављен је на чело БИА.

У међувремену, Уставни суд је 2012. да забрани рад Српског народног покрета 1389…

Miša Vacić; Autor: Nebojša Mandić