Милан Кркобабић: Хрвати одушевљени српским пројектом „500 задруга у 500 села“

Влада Србије покреће нову развојну политику уравнотеженог регионалног развоја, што је императив како би се у будућности добила битка за руралне просторе који су, како код нас у Србији, тако и код вас у Хрватској, све напуштенији, поручио је министар Кркобабић у великом интервјуу за хрватске медије Милан Кркобабић комбајн жетва

Специјализовани хрватски новинари, као и пољопривредни стручњаци одушевљени су са идејом о развоју 500 задруга у 500 села, пројекат који по овлашћењу тадашњег премијера, а сада председника Александра Вучића води Милан Кркобабић, министар без портфеља. Тим поводом, Агробиз је урадио интервју са Кркобабићем, у којем пре свега било речи о мерама које ће Србија предузети како би млади остали да живе и раде на селу, те како покренути привредни развој.

Влада Србије и Ви започели сте развојни пројект у којем планирате у три године покренути или ревитализирати 500 задруга у 500 српски села. Шта желите с тим пројектом?

Влада Србије покреће нову развојну политику уравнотеженог регионалног развоја, што је императив како би се у будућности добила битка за руралне просторе који су, како код нас у Србији, тако и код вас у Хрватској, све напуштенији. Решење за опстанак села и пољопривреде налази се у удруживању произвођача и у оснивању задруга. Од 4.700 села у Србији, 1.200 лагано нестаје и управо због тога треба предузети практичне и конкретне мере како би млади остали да живе и раде на селу.

Кад сам покренуо овај пројект кључно је било дефинисати организацијски облик тј. како на најбољи начин покренути привредну активност на просторима који су све празнији и одакле нам одлази становништво. Задруге у ЕУ савршено функционишу, а и ми имамо дуго традицију, која се на жалост, кроз године изгубила. Покретање 500 пољопривредних или земљорадничких задруга само је један дио шире стратегије, јер имамо у плану у будућности радити и на развоју социјалних, културних, услужних, радничких задруга. Коначно и штеднокредитних, које би требале финансирати ове набројане, као што то је то пракса у бројним развијеним ЕУ земљама, где оне сјајно функционишу и немају везе с нашим поимањем и схватањем задруга.

Задругарство је легитиман облик власништва, а задруге јако добар облик организације произвођача, који удружени могу направити више него самостално као уситњени мали произвођачи. На нашим просторима задруге имају дугу традицију, а довољно је рећи да је примера ради још у 19. веку у Бачком Петровцу, који је тада био део Аустро-Угарске монархије, основана трећа задруга у свету. Желимо задругарство поставити на ноге као један важан вид привредне активност, а одлучили смо кренути од пољопривредних. То је наш почетак битке за село, можда и за мање варошице које нам остају све празније јер нам млади напуштају руралне просторе и одлазе прво у велике градове, а многи потом и у иностранство. Желимо створите услове да се млади могу одлучити остати живети на селу и поштено живети од свог рада.

Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana KrkobabićaFoto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića

Ових 500 задруга се односи на све облике задруга или само на пољопривредне?

Крећемо прво с развојем земљорадничких задруга, а потом и осталих. Ових 500 се односи на пољопривредне.

Ви сте познати и као један од вођа пројекта довођења канцеларија поште у бројна српска мања села?

Знате како ми не можемо све гледати кроз куну или динар, постоји и нешто више од тога. Када смо радили отварање пошта у малим српским селима прво смо утврдили да у чак 16 општина у Србији нема пословних банака јер се оне воде искључиво профитабилношћу. Ако немају рачунице и зараде оне не отварају пословнице. Али то не значи да пензионери, људи од 70 или 80 година не требају подизати своје пензије, плаћати рачуне и сл. Осим пошта покренули смо и модел довођења здравствених услуга, доктора у мања села, а радим и на томе да државни службеници обилазе људе на селу и излазе им у сусрет те им помажу у решавању њихових административних проблема. Сматрамо и да не смемо укидати школе, па макар у некој школи имали и једног ученика, јер се не смије све гледати кроз рачуницу да ли се нешто исплати или не.

Foto: PromoFoto: Promo

План је да држава издвоји у 3 године 25 милиона евра за развој 500 задруга? На који начин ћете давати новац по ком моделу?

Кренули смо од тога да ми данас имамо у Србији око 4700 села те да има око 1500 пољопривредних задруга од којих неких 1000 послује редовно. Имамо око 500 села која могу бити кључна за покретање пројекта, а крећемо од југа и најнеразвијенијих општина где је ситуација најтежа. План нам је и да направимо једну задругу у околини Београда. Ове ћемо године направити огледне примере задруга и кренути у прикупљање искустава те цели пројект у ходу развијати. Све оно што нас кочи, а често су то законска решења, није разлог да не кренемо у посао те да у ходу мијењамо све што је потребно како би успели покренути привредни развој на селу. Ја сам јако упоран човек, што се види и по томе да сам у кратком року у 52 села отворио 52 поште и да су сви одушевљени тим пројектом.

Foto: PromoFoto: Promo

Новим ћемо задругама бесповратно давати 50.000 евра, а постојећим које већ раде до 100.000 евра. Наш закон дозвољава да више од 5 физичких особа формира пољопривредну задругу и крене у посао. Желимо тако направити специјализоване задруге које се баве производњом малина, вишања, повртларских култура, сточарством, производњом млијека, сира и др. Задругари који покрену оснивање нове задруге мораће симболично уложити до 100 динара. Навешћу вам један конкретан пример. У општини Књажевац држава је већ пољопривредницима дала основно стадо од 500 коза, а нека домаћинства имају по 50 коза, што је пристојна стартна позиција. Сад желимо да они кроз задругу крену у изградњу три мини млекаре које ћемо финансирати те да у будућности направе организовану производњу и бренд књажевачког козјег сира.

Foto: Pošta SrbijeFoto: Pošta Srbije

Значи сматрате како једино удружени произвођачи могу постати профитабилни и конкурентни?

Кључно је што ми имамо јако уситњене поседе. Тако на југу Србије просечно домаћинство има око 2,5 ха, у централној Србији је то око 5, а у Војводини око 10,9 ха. Тако мали посед није гаранција да можете имати конкурентне робне произвођаче, већ имате пољопривреднике који су изложени силама природе с једне стране, и свим тржишним неподопштинама с друге. Притом мислим на накупце, прекупце, који их користе и врло често не плаћају робе. Кроз модел удруживања желимо да постану прави и конкурентни робни произвођачи.

У Србији је око 631.000 таквих малих домаћинстава, а на њима ради око 1,4 милиона људи. То је огромна армија људи и због тога тај сегмент заслужује посебну пажњу. То је идеја и то је темељ, како би створили модерно задругарство те основе за нову врсту економија и на овај начин створили услове да млади добију жељу да остану или се врате на село и крену у производњу. Исто тако и да они који због процеса реструктурирања економије остају без посла, добију отпремнину те да се можда врате у своја села и крену с новим животом. Шта имамо од тога да имамо незадовољног човека који живи у небодеру, од неког минималца, а можда негде има земљу, посед и могао би кренути с неком производњом.

Foto: PromoFoto: Promo

Иза овог стоји цела Влада? Да ли сте усклађени са министарством пољопривреде и аграрном политиком?

Наравно ми имамо координације на којима усклађујемо политике и договарамо спровођење оваквих пројеката за које је потребна и сагласност министарства финансија, привреде, пољопривреде те је потребно издвојити средства.

Значи имате већ спремно 25 милона евра?

Да у идуће три године, планирамо просечно годишње издвајати око 8 или 9 милијуна евра за овај пројект.

Новац за задруге дајете плански и за прописане сврхе? Може ли се догодити да се он ненаменски потроши?

Новац за задруге троши ће се плански и искључиво за сврху покретања производње, а то значи набаву стада, подизање мини млекара, складишта, хладњача и слично. Држава ће строго контролисати да ли се новац наменски троши и плаћаћемо из државног трезора опрему и задруге неће моћи узети новац за покривање дугова, оперативно пословање него само и искључиво за развој те инвестиције у пословање.

Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana KrkobabićaFoto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića

Осим државе у пројект је укључена и локална самоуправа, која је један од супотписника уговора и која мора знати да ли је нека задруга у складу са плановима развоја те општине и је ли оправдана. Исто тако локална самоуправа ће учествовати у припреми базичних ствари од административно-техничких до тога да помаже задругарима у изради бизнис плана, помагању око издавања дозвола и сл. Председници општина преузимају на себе један део обвез и одговорности да пројект успе. Ми данас у селима имамо старе задружне домове, домове културе који пропадају или се више не зна ко је власник и коме припадају, а све то желимо да добију локалне задруге које осим привредне активност имају и друштвено важну улогу у развој села и руралних средина. Ово је један велики пројект не само ове Владе, него и неких будућих, а добили смо подршку и Српске академије наука и уметности (САНУ), а имамо снажну подршку медија. Промовишемо један од темељних задружни принципа а то је неутралност – и према политичким опцијама, вери, раси, полу дакле постоји само човек, задругар који жели да ради за бољитак свог села, државе.

Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana KrkobabićaFoto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića

Каква је ситуација у српским селима сад, колико их је празних, напуштених?

Тренд је застрашујући. Имамо податак да годишње 40.000 више умире него што се роди. Стара смо нација, а нешто се упоследње време почело поправљати. Иако је видљиво да нам села нестају и рурални простори остају празни. Зато и кажем да је ово битка за село и варошице, а можда и за нека већа места.

Кроз пројект 500 задруга планирате запослити младе, образоване стручне људе?

То је један аспект. Постоје две кључне ствари, а то је да задруга мора функционисати на модерним принципима профитабилност и конкурентности, те тежити инвестирању, усавршавању производње, али и имати друштвену одговорност – дакле да буде покретач оснивања спортских клубова, фолклора и рада у заједници. Друго је да их морају водити стручни људи јер је данас знање и нове технологије покретач развоја економије. Запослићемо младе агрономе, економисте, технологе, ветеринаре и слично.

Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana KrkobabićaFoto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića

Желимо их пристојно платити и тај трошка ће финансирати држава, тако да те плате буду мотивишуће те да млади стручни људи желе живети и радити на селу. Ништа не измишљамо него смо видели како то функционише у развијеним земљама у којима је задругарство и кооперативе мотор развоја руралних средина. Верујем да ћемо тако део младих макнути са завода за запошљавање или их „спасити“ да нам не одлазе трбухом за крух изван земље.

Позитивно је у овом пројекту и то што ће се један велики део уситњене производње ставити у легалне токове, створити велике количине, ниже цене, уједначена производња, стварање брендова?

Управо то нам је циљ и желимо да пољопривреда иде у том правцу. Све ће се плаћати преко рачуна, а оно што је битно да неко ко има 2,5 хектара не може производити, продавати, уводити нове технологије и све то радити сам с мало новца. Овако удружени то ће бити изводљиво и лакше. Желимо правити специјализоване задруге које ће касније бити повезане вертикално и хоризонтално те желимо створити мрежу развијених сложених задруга. Немогуће је да министар пољопривреде преговара са 631.000 газдинства око аграрне политике, политике цена, будућих преговора са ЕУ и слично. Али кад направимо модерне задруге онда ће то све бити лакше. Исто тако желимо подстицати позитивну дискриминацију на начин да подручја која су неразвијена буду стимулирана кроз нижи ПДВ, мања давања на рад и да им смањимо трошкове или да имају предност код јавне набаве односно испоруке државним институцијама, школама, јавним предузећима робе које производе.

Хоћете ли у том смисли имати и чврст став у преговорима са ЕУ која често ставља забране за мере које су нетржишног карактера попут ових које сте навели?

Одговорићу Вам искрено, све земље у нашој регији када су преговарале или преговарају са ЕУ кад им она каже да скину капут они скину и кошуљу. Бранићемо наша решења чврстим аргументима јер је логично да на пример ваши произвођачи са  острва нпр. Пага који производе одличан пашки сир имају одређене привилегије у односу на увозне робе јер су то крајеви у којима је тешко производити и имају страшно високе транспортне и друге трошкове. То је јак аргумент који нито не може лако оборити.

У Хрватској и даље постоји отпор према задругарству као реликту прошлости. Како ћете тај ментални проблем људи који се боје оваквог удруживања сломити и промијенити?

У бројним развијеним ЕУ земљама, рецимо Италији пољопривредници су чланови неколико задруга и све функционира. Знам да је то можда код нас проблем, али ја сам ових дана био у Чачку у задрузи која се бави воћарством и у којој је 20-так задругара од 20 до 78 година који имају од 3 до 30 хектара. Они имају заједничку хладњачу од 1200 тона, сву робу извозе, имају сувремену опрему за сортирање и младог стручног водитеља задруге. Остао сам фасциниран и верујем да можемо превладати тај отпор и страх у кратком року. Ако успемо на пар огледних задруга, брзо ће и други кренути да се удружују. Оно што је битно је да сви политичари, посебно локални морају здушно бранити задругарство, као кад бране своје опције у изборним кампањама. Морају ходати по селима с транспарентима „Волим задругу“, „Покренимо задруге“, а све с циљем да спасимо наша села.

Foto: Vlada republike SrbijeFoto: Vlada republike Srbije

Ми кроз овај пројект не угрожавамо комбинате, нити велике пољопривреднике, а посебно не трговце којима ће лакше бити да имају велике количине робе на једном есту уједначене количине, квалитете и континуитета.

telegraf.rs