Анђелковић: Статус Косова повезати са статусом Републике Српске

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оценио је да по питању Косова и Метохије минимум испод кога Србија не треба да иде морао би да буде вишеслојан, што у првом реду значи да је статус дела Косова и Метохије понуђеног Албанцима, који би послије свестране дебате и анализе био прецизније дефинисан, потребно повезати са статусом Републике Српске.

– Решење које Србија понуди или прихвати за Косово и Метохију, уз услов да се дефинише или усагласи са Бањалуком, може се имплементирати само ако буде и када буде аналогно решење издејствовано за Српску – истиче Анђелковић, напомињући да је Србија дужна да једнако брине и о будућности Српске и Срба у региону колико и о себи.

Што се тиче севера Косова, Анђелковић наводи да би он априори био третиран као ма који други дио Србије под јурисдикцијом Београда.

Реалност је да га Срби држе као што и сва три конститутивна народа у БиХ у пракси контролишу своје делове те сложене заједнице, а Албанци већи део Косова и Метохије, али да немају могућност да на међународном плану једнострано заокруже свој сепаратистички пројекат – појашњава Анђелковић.

Друго, истиче овај политички аналитичар, најважнији српски манастири који се налазе у албанском окружењу добили би екстериторијалан статус, а монаси и други њихови житељи имунитет и највиши степен заштите.

Није реално, иако би било примерено, да у случају усвајања радикалног решења за већи део Косова и Метохије, и истог за Републику Српску, за њих издејствујемо статус по узору на Латерански уговор из 1929. закључен између Италије и такозване Свете Столице, али не видим зашто у игри не би био, наравно коригован, пакет, персонално проширен, измењен и осавремењен, а без финансијских одредаба, права који је Ватикан добио од Италије ‘Гарантним законом’ из 1871. – наводи Анђелковић.

Он је додао да се подразумева да иза тог сегмента решења, војно-политички и на друге начине, а с циљем његове неповредивости, свакако мора да стане „клуб“ великих сила.

Коначно, трећи ниво предложеног решења се односи на права некада конститутивних југословенских народа у државама насталим распадом Југославије у којима су сада мањине или би раздруживањем БиХ и (ре)дефинисањем статуса Косова и Метохије то постали – наводи Анђелковић.

Он напомиње да би сви ти народи имали највиши могући степен мањинских права који постоји у некој од напредних земаља ЕУ, уз доследно поштовање права – а то ни у једној држави региона сада у потпуности није случај – на сразмерну заступљеност у јавним службама, органима државне власти и локалне управе.

Према његовим речима, ради избегавања осећања да су на било који начин грађани другог реда, али и у оквиру целовитог решења спорова, Србија би све речено требало да понуди албанској и другим националним мањинама на територији коју контролише, инсистирајући на истоветним правима за Србе у матичним земљама тих мањина.

Овај предлог за размишљање полази од стања на терену, али и жеље да се избегну сукоби. Уједно, искључује национални мазохизам који се врло често, из неког разлога, очекује од Срба, па се предложена решења неретко заснивају на нашим једностраним жртвама – нагласио је Анђелковић.

Он је запитао зашто би то прихватали ради ЕУ или било чега другога, истакавши да реалност није синоним за капитулацију.

Уосталом, без договара с нама Брисел неће ни интегрисати, нити трајно смирити – што му у све турбулентнијим глобалним односима постаје битно због стабилности саме ЕУ – наш регион. А нама циљ мора да буде да узимајући у обзир и то, на цивилизован начин заштитимо своје интересе, а не да другима олашкамо да их угрозе – закључио је Анђелковић.

Blic.rs