Шта ће нам возачка дозвола, здравствена књижица…?

Такозвана е-управа нашим грађанима још увек изгледа као тамо нека административна заврзлама, а шта је то у ствари, најбоље се види из реалног живота држава које су је увеле.

Естонија, као један од глобалних лидера у развоју е-управе, годишње штеди два одсто БДП-а јер грађани не морају да

троше време и новац на прибављање докумената на шалтерима. У случају Србије то би било равно уштеди од 600 милиона евра.

Естонци немају возачке дозволе (осим ако путују у

иностранство), здравствене књижице, чак ни картице за попусте у продавницама с обзиром на то да се потребни подаци читају са чипа личне карте. Многи за идентификацију не користе ни личну карту коју је заменио мобилни телефон, тзв. мИД, на чију картицу такође могу да стану лични подаци. Телефоном плаћају и потписују документе.

У последњих 15 година та земља развила је државни портал на којем су сви подаци о грађанима (адреса, некретнине, аутомобил, здравствени картон, образовање‚ војна служба итд.), преко којег могу да добију све услуге државе. Када Естонцима истиче пасош, портал шаље већ креиран захтев за обнову. На грађанима је да потврде плаћање и документ стиже на кућну адресу. О безбедности информација брине Агенција за заштиту података и бројни прописи.

Естонци немају возачке дозволе (осим ако путују у иностранство), здравствене књижице, чак ни картице за попусте у продавницама с обзиром на то да се потребни подаци читају са чипа личне карте

Све предности е-управе представили су челни људи естонске Академије е-управе Арво От и Ханес Асток који, захваљујући подршци Програма Уједињених нација за развој, бораве у Србији да би помогли новоформираној Владиној Канцеларији за ИТ и е-управу. На округлом столу у организацији НАЛЕД-а у „Палати Србија” о својим искуствима разговарали су с бројним домаћим компанијама јер је у Естонији највећи терет развоја е-управе изнео приватни сектор у партнерству с државом.

– У земљи каква је наша, у којој једна банка годишње одштампа 11 милиона папира, трговински ланац троши 150.000 евра за архивирање документације, а полице институција достижу дужину од неколико десетина километара, једини излаз из бирократије је е-управа – казао је члан Управног одбора НАЛЕД-а и директор за јавни сектор компаније САП Њест Балканс Војислав Генић. – То је један од пет реформских приоритета НАЛЕД-а и пре годину основали смо Савез за е-управу, у оквиру којег смо окупили 35 компанија из редова ИТ, финансијског и трговинског сектора и локалне самоуправе да бисмо подржали бржи развој е-сервиса у Србији. Савез је с ресорним институцијама осмислио Акциони план за развој електронских система и услуга за грађане и привреду.

По његовим речима, фокус је стављен на популарисање е-докумената, унапређење е-потписа и прихватање е-плаћања, који су основни предуслов за развој е-управе, као и нових услуга за привреду, попут успостављања електронског регистровања у АПР-у, нових система пријаве пореза и бржег отварања рачуна у банци.

Што пре – то боље

Директор Канцеларије за ИТ и е-управу Михаило Јовановић изразио је очекивање да ће акциони план врло брзо бити усвојен на седници Владе Србије. Међу кључним активностима за убрзање развоја е-управе он је истакао формирање регистара података о грађанима, које се очекује до краја године, унапређење система за повезивање институција и размену информација, успостављање центра за сајбер безбедност и редизајн портала еУправе. Када је реч о регулативи, Влада је усвојила Нацрт закона о е-пословању, а неопходно је донети и законе о е-управи и закон о метарегистру.

dnevnik.rs