Неприхватљиво је да банке зарађују 1.000%

Апсолутно је неприхватљиво да разлика између камата на кредите и на депозите, односно штедњу у банкама, износи близу хиљаду одсто, сматрају економисти.

Како наводе, нема ни једне гране у бизнису у којем је толики раскорак између импута и аутпута као у банкама.

По последњим подацима Централне банке, просечна пондерисана ефективна каматна стопа на кредите у Црној Гори, која обухвата све њихове трошкове у новембру прошле године била је 6,9 одсто, а на штедњу 0,72 одсто.

Председник скупштинског Одбора за економију др Предраг Секулић за Побједу каже да је оволики раскорак пример како банкарски сектор своје лоше пословне потезе пребацује на клијенте.

Сада плаћамо цех лоших пласмана пословних банака у протеклих неколико година. И поред дестимулативне камате на штедњу имамо раст депозита. Верујем да ће банке, уколико будемо имали раст инфлације у наредном периоду, повећати каматне стопе како на штедњу по виђењу тако и на орочене депозите. У наредном периоду верујем да ћемо имати смањење камата на пласмане из простог разлога што се у банкама налази све више новца”, сматра Секулић.

Додаје да је добро што се проценат лоших пласмана смањује из године у годину и што је ризик у банкарском сектору сведен на минимум.

Није, каже он, за утјеху да су каматне стопе исте или са минималном разликом у свим пословним банкама у Црној Гори, али и у региону.

Банкарски омбудсман др Халил Калач сматра такође да је нереално и неприхватљиво овакво стање.

Неприхватљиво је да се каматне стопе на депозите, односно штедњу спусте на нулти ниво или у зону негативних. Сведоци смо сталног пада пасивних ефективних каматних стопа на депозите у нашем банкарском систему. Истина да је политика камата у надлежности пословних банака, али оне при креирању својих политика морају водити рачуна о поверењу и задржавању својих клијената. Сматрам да је Централна банка урадила добар потез када је крајем октобра свим банкама упутила превентивно упозорење да не уводе негативне каматне стопе, пошто су неке банке најавиле ту могућност”, каже Калач.

Он подсећа да су укупно одобрени кредити банака на крају новембра прошле године били 2,7 милијарди евра, а депозити 3,18 милијарди евра. Просечна ликвидна средства банака у новембру била су 1,03 милијарде и 11,5 одсто су већа него у истом месецу 2016.

Калач такође сматра да су каматне стопе на кредите и даље високе.

С правом се очекује њихов даљи пад. Да су активне каматне стопе и даље на високом нивоу, говоре и упоредни подаци са тржишта из ЕУ. Даљи пад активних каматних стопа је неопходан јер би то омогућио снажнији развој реалног сектора и повољније кредитне услове за развој наше економије, покренуле би инвестициону тражњу, уредније измирење кредита, смањење кредитног ризика повериоца. Перформансе пословања банака у Црној Гори говоре да оне могу бити снажнији фактор динамичнијег развоја црногорске економије”, сматра банкарски омбудсман.

Банке су, додаје он, на потезу да кредитирање учине повољнијим.

Ове тврдње заснивам на подацима Централне банке да све билансне позиције као што су укупна актива, депозити, капитал, у билансима банака бележе континуирани раст. Учешће неквалитетних кредита у укупним је значајно смањено, финансијски резултат банака на агрегатном нивоу је позитиван, а ликвидност и солвентност биљеже раст и њихови нивои су и даље значајно изнад законом прописаног стандарда”, објашњава Калач.

Посланик опозиције и бивши председник Одбора за економију Александар Дамјановић за Побједу каже да су високе ефективне активне каматне стопе на домаћем тржишту у ери никад нижих камата на међународном финансијском тржишту и експанзивне монетарне политике, како Европске централне банке тако и осталих централних банака посљедица начина на који је утемељен економско финансијски систем у у Црној Гори.

Велики спред, односно разлика камата на кредите и на орочену штедњу, који је вероватно највећи међу евризованим економијама, додатни је показатељ непостојања здравог финансијског Система, који де факто никада није ни био у функцији развоја црногорске привреде, односно предузетништва грађана. Напротив, политика немилосрдне кредитне експанзије од пре десетак година, када су ове исте банке делиле вишемилионске кредите и на телефонски позив и када су промашаји менаџмента, односно коруптивни кредити руинирали њихове билансе, и дан-данас се пегла неоправдано високим каматама. Такве камате солидарно плаћају здрави део привреде и грађани”, сматра Дамјановић.

Он каже да попут правдања лошег ђака звуче позивања на тзв. високи ризик земље, као слабе економије, или објашњења како нема здравих пројеката за кредитирање, па камате остају високе.

То је провидан алиби етаблираних банака које се, у недостатку суштинских регулаторних потеза Централне банке или чак уз отворену или прикривену подршку те институције, која полако али сигурно постаје суштински сервис комерцијалних углавном иностраних банака не “замарају” кредитним аранжманима. Оне лагодно функционишу од високих т провизија и других дажбина које им омогућава пословање на “отвореном” црногорском финансијском тржишту каже за наш лист”, Дамјановић.

(POBJEDA/CDM)