ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ: Какви су домети Специјалног суда за злочине ОВК?

Док се чека епилог иницијативе групе косовских посланика да се укине Специјални суд за злочине ОВК, расте противљење међународне заједнице том предлоге.

Посланици заговорници иницијативе стављени су на „црну листу“ више западних земаља и неће моћи да добију визе за путовање. Одлука о иницијативи пребачена је на косовску владу, на чијем је челу Рамуш Харадинај који би, како се спекулише, могао да се нађе међу оптуженима.

Да ли ће Специјални суд звати Хашима Тачија, на то питање сигурног одговора нема ни у Приштини, ни у Београду, јер се прве оптужнице, како се спекулише, очекују у наредних неколико месеци. Претпоставка је да ће у фокусу Тужилаштва бити командна одговорност.

Зато им је била битна та организациона структура ОВК, ми смо им предали комплетну документацију са доказима. А, свакако да је основа за рад специјализованог тужилаштва извештај Дика Мартија који у фокус ставља Дреничку групу којом руководи Хашим Тачи“, каже Милован Дрецун, председник Скупштинског одбора за КиМ.

Специјални суд формално ради од јула прошле године када је усвојен Правилник о поступку и доказима. Уследила је регистрација адвоката, а међу пријављеним заступницима жртава је београдски адвокат Слободан Зечевић.

Оно што знамо то је оно што пише у закону, да се ради о злочинима који су почињени за време, током конфликта на Косову и после, што значи 1998, 2000. година, претпостављам за злочине међународног хуманитарног права или ратним злочинима“, каже Зечевић.

Закон којим су основана Специјализована већа и тужилаштво са седиштем у Хагу 2015. усвојила је косовска Скупштина, чијих 43 посланика данас иницира његово поништење. Почетак рада суда прате и претње из Приштине да ће прва хапшења поново активирати ОВК.

Мислим да је то превасходно усмерено ка могућим сведоцима, понајвише албанске националности да се они застраше, да им се стави до знања да ће се свашта дешавати на ким, да ће бити дестабилизација, да су могуће чак и ликвидације сведока“, каже Дрецун.

Застрашивања, чак и убиства сведока пратила су процесе пред Трибуналом за злочине у бившој Југославији. Завршени су ослобађајућим пресудама Рамушу Харадинају, Фатмиру Љимају, Исаку Муслију за злочине над Албанцима и Србима 1998. док је једини осуђени – бивши стражар у логору ОВК – пуштен после трећине одлежане казне. Правда за српске жртве коју није донео тај суд очекује се од новог суда.

Да ли ће то бити у овом случају зависиће пре свега од резултата суда. Ја се надам да ћемо овога пута имати некакву сатисфакцију за жртве које је српски народ поднео“, каже Зечевић.

У међувремену, чекају се оптужнице али и став косовске владе о захтеву да се укине Специјални суд. На руку иницијаторима не иде оштра реакција међународне заједнице, а по свему судећи ни најновија изјава Хашима Тачија да Косово подржава међународну правду и испуњава своје обавезе.

(intermagazin.rs)