Резолуција 1244 кочи повратак шума и њива

Реституција на Косову и Метохији није ни почела, Срби поднели 1.000 захтева, нема повраћаја имовине. Цркви враћено око 4.500 хектара, проблем упис у катастар. Власти у Приштини немају прописе

Како објашњавају у Агенцији, према актуелном Закону о враћању одузете имовине и обештећењу из 2011, његова примена на територији КиМ уредиће се по престанку функционисања међународне управе успостављене у складу са Резолуцијом 1244. Дотле, одузете шуме, њиве и објекте по Приштини, Призрену, Пећи, Урошевцу, користи онај на чијој страни је право јачег, будући да ни привремене институције у Приштини нису донеле ниједан пропис којим би ово питање било регулисано.

– На КиМ је одузето много више имовине него што је поднето захтева за повраћај – каже Миле Антић из Мреже за реституцију. – Многи стари власници су одустали на самом почетку делом због законских ограничења, а делом због отежаног, скоро немогућег прибављања документације. Доказе је било веома тешко прикупити јер је имовина одузета после Другог светског рата узурпирана и препродавана.

Нешто боље стоји ствар са враћањем црквене имовине, које је формално окончано још 2007. и 2008. Цркви је, кажу у Агенцији, враћено 4.428 хектара, 59 ари 48 квадратних метара земљишта и 989 квадрата објеката. Тадашња Дирекција за реституцију вратила је некретнине махом манастирима и црквама Епархије рашко-призренске. Манастиру Пећка патријаршија, који је у саставу Архиепископије београдско-карловачке, враћено је 846 хектара и 32 квадратна метра земљишта.

Право својине враћено је и манастирима Грачаница (око 100 хектара), Девич (нешто више од 3.081 хектар), Драганац (око 207 хектара), Високи Дечани (743 хектара), Свети Врачи Козма и Дамјан-Зочиште, Призренској богословији, црквама у Приштини, Призрену и Подујеву.

Све ове одлуке донете су пре једнострано проглашене независности Косова и правно су важеће, иако у пракси тешко оствариве – каже Антић.

То најбоље показује пример манастира Дечани, коме је још у време СРЈ, 1997. године, враћено 27 хектара земље. Мада је косовски врховни суд још 2013. донео одлуку да та земља припада манастиру, локалне власти годинама су одбијале да то упишу у катастарске књиге. Због ове земље чак су организовани и албански протести. Овај део имовине надомак Дечана манастир ни данас не може да користи.

Према катастарским подацима, држава, СПЦ и грађани српске националности имају папире да су власници око 52 одсто територије КиМ. Већи део ове документације пренет је 1999. у централну Србију и на основу тих катастарских књига урађен је дигитални катастарски план.

КОПИЈА КАТАСТАРСКИХ КЊИГА ДАТА УНМИКУ

СРБИЈА поседује не само електронску базу података о власницима земљишта на Космету, већ и оригиналну документацију, док су Унмику предате копије. Резолуција 1244 каже да непокретном имовином може да управља само Унмик, али без права располагања. Привремене институције у Приштини формирале су у међувремену свој катастар, за који Београд тврди да је базиран на фалсификатима. Приштина, иначе, већ годинама врши притисак да им Србија преда катастарску документацију.

(novosti.rs)