ХАШКИ СУДИЈА ИЗНЕО ДОКАЗЕ У КОРИСТ СРБА!

НИЈЕ било састанка војног врха РС на којем је договорено извршење кривичног дела у Сребреници, ни писане одлуке о томе, нити се то могло видети из састанака о којима постоје забелешке.

Ове тврдње јавно је изнео Јонас Нилсен, главни помоћник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, на предавању одржаном у среду у Хагу.

“Глас Српске” поседује аудио-запис предавања које је под називом “Суђење Младићу – виђење инсајдера” организовано у Институту Асер.

Ори је био председавајући судског већа које је у првостепеном поступку осудило команданта Војске РС генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Генерал Младић је проглашен кривим и за геноцид у Сребреници иако Оријев помоћник јавно признаје да суд није имао за то никаквих доказа.

„Требало је доказати да су се неке ствари десиле, да су људи били посвећени томе да учине то дело. Прво питање којим смо се бавили било  је – ко је наредио убиства у Сребреници. У том светлу била је интересантна и процена времена, односно ноћи када су вођени разговори војног руководства. Није било састанка на којем је договорено извршење тог дела. Опет понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног. Некако смо морали све сазнати из промене става и понашања свих оних који су били укључени”, рекао је Нилсен.

Додао је да су се судије бавиле класификацијом – шта је било речено у одређени дан, о чему је разговарано увече и о чему је разговарано дан касније. Нарочито је, каже, било важно и присуство неких сведока инсајдера који су касније сведочили.

„Због свега овога је било могуће одредити, мање-више, не баш тачан сат, већ која је то ноћ могла бити када је донесена одлука о нападу или заробљавању. Али, требало је да будемо сигурни да је све вођство било присутно ту ноћ. Не мислим да постоје открића да је вођство учествовало у доношењу те одлуке на основу које би били оптужени за наређење извршења дела”, рекао је Нилсен.

Он је потврдно одговорио на питање из публике да ли је, након што је пре Младића и генерал Војске РС Радислав Крстић осуђен за геноцид у Сребреници, ово кривично дело опет требало доказивати, што није учињено.

Геноцид је требало да опет буде доказан у случају Младића. Постојале су одређене чињеничне околности које није требало опет доказивати, али моја логика је била да не гледамо на оно што је речено пре почетка овог случаја, већ је током суђења требало доказати да је нешто валидно”, рекао је Нилсен.

Кобранилац генерала Младића Драган Иветић каже да Нилсеново јавно признање значи да судско веће није имало ниједан доказ за састанак у Сребреници на којем је, наводно, постигнут план да буде извршен геноцид.

„Признао је да се уместо доказа прибегло закључивању на основу претпоставки”, каже Иветић.

Председник Борачке организације РС Миломир Савчић каже да је јавно признање из Хашког трибунала да је генерал Младић осуђен за Сребреницу без доказа огроман потенцијал који мора бити искоришћен у другостепеном поступку.

„У том случају требало би ланчано да се крене у преиспитивање већ раније донесених пресуда Србима у Хашком трибуналу који су такође проглашени кривим за наводни геноцид у Сребреници”, каже Савчић.

Он сматра да би у другостепеном поступку против генерала Младића тим одбране требало да буде допуњен истражиоцима на терену и сарадницима са општинама и некадашњим члановима кризних штабова, полицијом и домаћим судовима.

„Значајно може помоћи и Црвени крст који може да прикаже потпуну слику како је дошло до исељавања становништва одређених етничких група на одређеном простору, односно да ли је то било насилним прогоном или захтевом за спајање породица”, рекао је Савчић.

(Глас Српске)