Сваки трећи радник ради на црно, послодавци кажњени са 231 милион динара у 2017.

Обим сиве економије је данас на нижем нивоу него пре пет година, али у Србији свако треће предузеће и сваки трећи радник и даље раде „на црно“.

Ово су подаци студије о сивој економији за 2017. годину Националне алијансе за локални економски развој (NALED) која је урађена уз подршку Немачке развојне сарадње.

Да сваки трећи радник у Србији ради „на црно“, те да је инспекција рада због утврђених неправилности током прошле године казнила послодавце у земљи са више од 231 милион динара, речено је недавно на представљању националне кампање „Реци не раду на црно“.

Укупно, речено је тада, сива економија у свим секторима у Србији чини нешто мање од 30 одсто БДП-а државе, а дневно због „сиве зоне“ наша земља губи осам милиона евра.

Резултати студије које је данас представио НАЛЕД, кажу да је код регистрованих привредних субјеката у погледу промета производа и исплате зарада, сива економија смањена са 21,2 одсто у 2012. на 15,4 одсто БДП у 2017. години.

Како смањити сиву економију

У НАЛЕД-у наводе да се према новом анкетном методу процене, који се, објашњавају, заснива на подацима о непријављеним зарадама запослених и непријављеном профиту предузећа, добија приближно исти обим сиве економије од 14,9 одсто БДП-а.

– Побољшање пословног амбијента и макроекономска стабилност, раст регистрованог БДП-а, опоравак тржишта рада, као и унапређен рад инспекција, оштрија казнена политика и ефикаснија наплата пореских прихода допринеле су смањењу сиве економије у овом петогодишњем периоду“, пише у студији.

Сива економија је и даље оптерећење за привреду, наводе они и кажу да у поређењу са другим земљама, где је примењен иновирани анкетни метод, сива економија у Србији (14,9 одсто БДП) је нижа него у Црној Гори (24,5 одсто) и Летонији (20,3 одсто), а приближна нивоу у Естонији (15,4 процента) и Литванији (16,5 процената).

– Међутим, учешће нерегистрованих предузећа која нису обухваћена овом проценом је у Србији знатно веће у односу на балтичке земље. Исплата зараде „на руке“ чини највећи део нелојалне конкуренције – напомињу они.

Исплата радника на „руке“

У погледу структуре сиве економије, неформална запосленост, односно делимична или потпуна исплата зарада у готовини, чине знатно већи део сиве економије него непријављени пословни вишак, односно, профит.

– Од 100 динара сиве економије, приближно 62 динара чине непријављене плате запослених, а 38 динара непријављени профит – показују резултати истраживања.

У протеклој години се 16,9 процената регистрованих привредних субјеката бавило неким видом сиве економије, у односу на 2012. годину, када је таквих предузећа било 28,4 одсто.

Више прешло у легалне токове, него што су одустали

Посматрано према облицима неформалног пословања, приближно једна десетина привредних субјеката (10,8 процената) има неформално запослене, док 6,9 одсто њих обавља плаћања у готовини, иако су обвезници ПДВ-а.

– С друге стране, по оцени привреде, учешће нерегистрованих предузећа у њиховој делатности износи 17,2 одсто па се може закључити да скоро свако треће предузеће послује у сивој зони – кажу у НАЛЕД-у.

Подаци који су обухватили иста предузећа у 2012. и 2017. години указују да је приближно осам од десет предузећа која су била у формалном сектору у 2012. години остало у истом статусу пет година касније, док су два предузећа прешла у сиву зону.

С друге стране, чак осам од десет предузећа која су била у неформалном сектору у 2012. години, прешло је у формални.

– У апсолутном износу, више предузећа је прешло у формалне токове него што је одустало од легалног пословања, па је нето резултат позитиван – пише у студији.

Стратегија преживљавања

Интересантан је податак да више од трећине привредника (38 процената) нису ни једном посетиле надлежне инспекције током прошле године.

НАЛЕД оцењује да је пословање у сивој економији махом везано за „стратегију преживљавања“, а анализа је показала да је вероватноћа да ће се предузећа са губитком наћи у сивој економији двоструко већа у односу на предузећа која успешно послују.

Унапредење превенције и ефикасније санкције утицале су на смањење сиве економије, оцењује се у студији и каже се да, очекивања привредних субјеката у погледу вероватноће откривања нелегалног пословања и перцепција тежине санкције су сада на знацајно вишем нивоу у односу на период од пре пет година.

(tanjug.rs)