ТИТО и УСТAШЕ: Спорaзум комуниста и Павелића којим су желели да униште Србе

У Војно историјском институту некадашње ЈНA, налази се Споразум о сарадњи комуниста и усташа, који су потписали Моша Пијаде и Миле Будак.

У Србији се деценијама води полемика о наводној сарадњи комуниста и усташа и док једни историчари тврде да ње није било и да су те две стране били љути и заклети непријатељи, многи људи тврде да су Титови партијски саборци блиско сарађивали с Павелићевим бојовницима и главешинама.

Телеграф.рс  доноси Уговор о сарадњи ове две стране који су потписали Моша Пијаде и Миле Будак, један од најближих Павелићевих сарадника.

Споразум је потписан у Казненом заводу Сремска Митровица 1935. године, а њега је потписао у име комуниста Моша Пијаде, док је гарант сарадње усташа био Миле Будак.

Споразум у целости гласи:

* Члан 1 – Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:

а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,

б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.

* Члан 2 –  Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Aустрије на Исток. Споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.

Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања хрватски народ подлегао југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинима према упутима свога вођства.

* Члан 3 – Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкашке демонстрације, манифестације и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати. Вођство комунистичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем урушењу постојећег стања, обећање сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.

Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и задевице између једних и других; у написима, личном разговору и итд…, а у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друге без приговора помагати, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у тачци два овог споразума.

* Члан 4 – У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе однах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестити. Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство југословенске комунистичке партије.

ЦИЉ:

Југословенска комунистичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада са једне, и вођство Хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумо ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.

Сремска Митровица, јуни-липањ 1935. године

За комунистнчку странку
Моша Пијаде, с.р.

За усташки ослобод. хрв. покрет
Др. Миле Будак, с.р. адвокат

(telegraf.rs)