Зашто Србија неће у савез са Русијом?

Потпредседник одбора за спољну политику горњег дома руске скупштине Владимир Џабаров каже да не верује да ће Србија постати део алијансе ОДКБ.

Џабаров је за лист „Известија“ реаговао на изјаве лидера СРС Војислава Шешеља о потреби да се Србија приближи Русији и партнерима, како би се удаљила од НАТО.

„Србија и Русија имају посебне односе. Радују нас жеље да се уђе у ОДКБ, али колико разумемо, мало је вероватно да ће се то десити. Србија је опредељена као неутрална“, рекао је Џабаров.

Како преноси Тас, руски лист се позива и на дипломатски извор из Србије, који је навео да „планови да се уђе у било какав политички или војни савез нису на државној агенди“.

„Известија“ подсећа да Вашингтон жели да „угура“ Србију у НАТО како би САД контролисале цео Балкан. Пјотр Искендеров, истраживач Института за словенске студије Руске академије наука, каже да би то могао бити двосекли мач.

„Ако НАТО појача притисак, онда би истинске анти-западне снаге могле да преузму позиције у Београду и онда би земља могла да се заиста окрене ОДКБ и другим организацијама у постсовјетском простору“, рекао је Искендеров.

Организација договора о колективној безбедности је међународна организација, која се базира на безбедносној и војној сарадњи и представља пандан НАТО-у на простору бившег СССР.

Чланице су Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргистан, Таџикистан, а земље посматрачи су Авганистан и Србија.

НЕМАЧКА ШТАМПА ПРЕДВИЂА ЗЛО У СРБИЈИ: Шта ово треба да значи?!

Након нових тензија на Косову и Метохији, штампа у најмоћнијој чланици Европске уније поставила је озбиљно питање Србији – Да ли ви то идете главом кроз зид? У аналитичким текстовима, немачки медији закључују да је ситуација на КиМ показује две ствари – немоћ ЕУ и опасности од руског утицаја у региону.

На тај начин у Берлину виде дешавања последњих дана на Косову у којима је дошло до напада специјалне јединице косовске полиције РОСУ на политичке представнике Срба у Косовској Митровици и хапшења директора Канеларије Владе Србије за КиМ Марка Ђурића, преноси Дојче веле.

– И овај пут се ишло по опробаној шеми: политичари у југоисточној Европи прво произведу кризу, а онда профитирају на унутрашњем политичком плану јер су наступили као они који ту исту кризу решавају“, наводи дописница овог листа Аделхајд Велфл – наводи лист Стандард, који чак истиче да је Србија знала да ће Марко Ђурић бити ухапшен на Косову.

– У игри је и Европска унија. Одговорност за то што је уопште дошло до овакве ситуације лежи и на канцеларији високе представнице за спољну политику и безбедност ЕУ Федерике Могерини која већ месецима није у стању да формулише јасне смернице када је реч о односима две државе. Могерини је додуше најавила да ће следеће године доћи до историјског билатералног споразума, али пошто није повукла црвену линију, сада обе стране користе вакуум – наводи лист.

Подела Косова, Путин, Америка…

Тако се са српске стране све чешће помиње идеја о подели Косова, дакле одвајању северног дела, или размени територија за Прешевску долину, насељену углавном Албанцима. Овакво повлачење граница по етничкој линији Запад увек искључује јер би то могло да представља опасност за безбедносну ситуацију на Балкану а посебно у Босни и Херцеговини.

У коментару у берлинском листу Тагесцајтунг новинар Ерих Ратфелдер се под насловом „Крхки мир“ осврће на исту тему:

– Конфликтом Срба и Албанаца на Косову сада се бави и светска политика. Тиме што је српска страна позвала у помоћ руског председника Владимира Путина су се Сједињене Државе, а првенствено Европска унија, осетили прозваним да учврсте позиције. Хапшење Марка Ђурића је показало колико је крхак мир на Балкану – наводи лист и пита:

– Желе ли сада у Србији стварно главом кроз зид? Желе ли у Београду и Москви да покажу колико је у ствари немоћна Европска унија у растрганој и нејединственој Европи? Дијалог који захтева Брисел, а који би на крају резултирао признањем Косова и од стране Србије и широком самоуправом косовских Срба, у сваком случају је у опасности да буде миниран. Само је жестоком реакцијом Вашингтона позиција ЕУ још једном ојачана.

Лист наводи и да Путин показује да у сваком тренутку на Балкану може проузроковати напетости, којима доводи ЕУ у неприлику и тестира реакцију Американаца.

– И то не само на Косову, већ и у Босни и Херцеговини. Чак и Албанци са Косова и из Албаније, који су пријатељски настројени према Сједињеним Државама, питају се колико је још поуздана америчка политика када је реч о Балкану. У то више нису сигурни – закључује се у Тагесцајтунгу.

Б92