Трибина култура путем поште

На првој трибини ‘Култура путем поште’ представљено дело Милисава Савића
У Музеју Поште Србије (ПТТ) вечерас је представљен портрет писца, књижевног историчара и преводиоца Милисава Савића који по оцени стручњака, шаље поруку да литература има снагу да мења свет.

На првој трибини „Култура путем поште“ професор Филолошког факултета у Београду Бошко Сувајџић истакао је да је Савић изузетан аутор, који се на различите начине изражава промишљајући увек о једном истом о смислу књижевности и српском културном памћењу.

Његова колегиница, професорка Филолошког факултета у Београду Ана Стишовић Миловановић истакла је да је Савић од свог првог дела „Бугарска барака“ (1969), окарактерисан као писац стварне или црне прозе.

„Од тада до једног постмодерног писма, он увек има једну идеју, једну мисао литература има снагу да мења свет, књижевност је нешто што никада неће нестати, а писана реч мора у људима будити срећу, радост, тугу, али најпре емпатију и разумевање живота“, казала је Ана Стишовић Миловановић.

На трибини је представљена њена научна анализа Савићевог стваралаштва као постмодерног писца под називом „Књиге за Људмилу“.

Милован Савић прокоментарисао је да је то већ трећа књига која се бави његовим радом, а коју је написала жена.

„Људмила је лик из ромна Итала Калвина и ја сматам да савремана књижевност не би постојала да није жена, јер оне су читаоци. Сетите се, Милорад Павић је написао Хазарски речник у женском и у мушком писму, од чега је женски примерак продат дест пута више“, казао је Савић новинарима.

Савић је иначе био уредник Хазарског речника, аутор је лексикона „Ко је ко — писци из Југославије“ (1994) и аутор је више романа међу којима су „Љубави Андрије Курандића“ (1972), „Ћуп комитског војводе“ (1990), „Хлеб и страх“ (1991, Нинова награда), „Ожиљци тишине“ (1996, Награда Мирослављево јеванђеље), „Принц и сербски списатељ“ (2008, Награда Лаза Костић),“Чварчић“ (2010).

На трибини је представљена и његова путописна проза „Епска Србија“ (2017) и „Долина“ . Савић је био директор издавачког предузећа „Просвета“, био је председник Српске књижевне задруге 2000—2001, а обављао је дужност министра-саветника у Амбасади Србије и Црне Горе, односно Србије, у Риму од 2005. до 2008. године.

Предавао је на многим престижним универзитетима, а његова дела преведена су на грчки, енглески, словеначки, македонски, бугарски, румунски.

Виши кустос ПТТ Музеја Жељко Сарић рекао је да ће у тој установи бити представљени портрети књижевника међу којима су Матија Бећковић, Драгослав Михаиловић, Љубомир Симовић.

„Музеј је постао једна незаобилазна културна тачка на мапи Београда“, оценио је Сарић и да је ово била 28 трибина, подсетивши да је прва организована у новембру 2015. године.

Бета