Белгијски дипломата у посети Београду

Белгијски премијер Шарл Мишел изјавио је да долази у Београд да охрабри српске власти да спроводе реформе на путу евроинтеграција, али не само због уласка у Европску унију, већ и на добробит својих грађана.

У интервјуу агенцији Бета уочи сутрашње посете, Мишел је рекао да Србија мора наставити да унапређује владавину права, што обухвата и слободу медија, да би напредовала ка чланству у ЕУ, али и због економског раста и привлачења нових инвестиција.

Белгијски премијер је рекао да је његова земља признала независност Косова, али да жели да дубље разуме позиције Србије и да разговара о томе како се две стране могу приближити нормализацији.

Мишел је рекао да ће са српским званичницима, пре свега председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић, разговарати и о региону „зато што је Србија очигледно кључни играч који може умногоме допринети постизању трајног мира, стабилности и напретку“.

„Јасно, процес приступања Србије ЕУ ће бити главна тема. Желео бих пажљиво да саслушам српске ставове о том процесу, у погледу самита у Софији који ће потврдити посвећеност ЕУ европској перспективи Западног Балкана. Долазим у Србију да охрабрим српске власти да спроводе реформе не само због европских интеграција, већ и у истинском интересу српских грађана“, рекао је Мишел.

Шеф белгијске владе је рекао да његова земља подржава Берлински процес и придаје велику важност његовом успеху, као и да је спремна да допринесе наставку, следећој конференцији, у јулу у Лондону, која ће се такође бавити питањем регионалног помирења.

„По мом мишљењу, Берлински процес није само грађење путева и мостова за повезивање. Истински дух помирења и сарадње требало би пођеднако да прожме тај поцес, тако да ‘западнобалканска шесторка’ заједно може извући регион из прошлости и кренути ка будућности у ЕУ“, рекао је Мишел.

Он је додао да у контексту динамике приступања не треба потцењивати „снагу и утицај конструктивног заједништва ‘западнобалканске шесторке'“.

На питање шта је најтежи део у приближавању Србије ЕУ, Мишел је рекао да је то „одрживо и методично“ постепено усвајње и спровођење правних тековина акумулираних од потписивања Римског споразума 1957, уз сталну подршку Европске комисије и земаља чланица.

„Не потцењујем тежину задатка и као све друге земље чланице спремни смо да помогнемо Србији у остваривању те мисије од историјског значаја“, рекао је он.

Мишел је рекао да су основа будућег проширења ЕУ владавина права и темељна права, као суштинске вредности на којима је изграђена ЕУ.

„Ако Србија жели да напредује, мораће да испуни мерила постављена у поглављима 23 и 24, укључујући очигледно и она везана за независност правосуђа и слободу медија. Мислим да нема недоумица око тога. Неодвојиви део сваке демократије је медијски пејсаж у којем медији могу да раде слободно и одговорно, допуштајући разноврсност различитих погледа али уз поштовање људског достојанства и без прибегавања застрашивању, говору мржње или клеветама“, рекао је Мишел.

На питање о утицају Русије на Западном Балкану и односима Београда и Москве, Мишел је изразио уверење да има доста простора за српско-руске односе, али уоквирене стратешким опредељењем Србије за ЕУ уз све што то подразумева.

Он је указао да би „ЕУ, као и НАТО, веома желела да буде у позицији да види Русију као стратешког партнера с којим био блиско сарађивала у корист свих грађана“ али да су „догађаји на истоку Украјине и једнострана руска анексија Крима 2014, изазвали кризу поверења у ширем региону ОЕБС-а која нажалост опстаје“.

Подсетио је такође да ЕУ и њене финансијске институције низом програма подршке и сарадње помажу Србији и земљама кандидатима да „устрају у напорма придруживања“ ЕУ, а да је на властима тих земаља да „и на речима и на делу остану привржене чврстој и потврђеној европској перспективи и да се у потпуности ангажују у том партнерству“.

„По мом мишљењу, у таквом духу постоји доста простора за значајне српско руске односе, али у оквирима стратешког опредљење Србија за ЕУ и уз све што то подразумева у смислу солидарности са вредностима ЕУ и постепеног усклађивања спољних односа Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ“, рекао је белгијски премијер.

Мишел је рекао да су највеће препреке за више белгијских инвестиција у Србији то што су „мала и средња предузећа често суочена с недостаком равноправних услова, а посебно због одстуства законске извесности што је део мањкавости на ширем плану владавине закона која је кључна за економски раст“.

„Заједнички напори министарстава финансија, привреде и правосуђа, у блиској сарадњи са Међународним монетарним фондом и ЕУ и другим важним актерима, у корист малих и средњих предузећа даље ће повећати интерес белгијских предузетника да истражују могућности у Србији и у ширем региону. У том погледу, позвао бих све на Западном Балкану да се поново посвете ефикасном уклањању свих административних баријера на границама како би могућим страним инвеститорима понудили веће регионално тржиште“, рекао је Мишел.

Он је оценио да је белгијско-српска привредна сарадња „скромна али значајна“, наводећи да Делез Макси запошљава 11.000 људи и користи локалне производе и ресурсе, а да су од белгијских компанија присутни, између осталих и Метец, Цармеусе, Блоцкx и Елицио.

Када је реч о производима из Србије, „српско црвено злато, њене малине, врло су популарне“ и белгијско-српске компаније Цропс & Партнерс и Дирафрост прерађују их и извозе у Белгију, додао је Мишел.

Говорећи о другим областима билатералне сарадње белгијски премијер навео је сарадњу полиција и правосуђа у борби против организованог криминала, обуку српских стручњака у Белгији, парламентарну групу пријатељства као и културну и универзитетску сарадњу.